BANOVO BRDO STANUJE U EVROPI

Poslednjeg dana ovog prevrtljivog jula, Čukarički će dočekati Molde u revansu drugog kola kvalifikacija za Ligu Evrope.  Posle 0:0 u Norveskoj,  to je prilika da  najmladji tim u ovom takmičenju jos jednom razgali svoje navijače.

Jer,  Banovo brdo već stanuje u Evropi.

Lider norveškog prvenstva sa budžetom od 11 miliona evra, koji je  pobedjivao  Seltik, Sevilju, Zenit... a igrao i u grupnoj fazi Lige Evrope, opekao se na svom terenu protiv mladjarije sa Čukarice. Meč bez golova obeležio je golman „brdjana“ Nemanja Belić, ali bio je to ipak remi kolektiva. Molde će biti favorit na papiru i na Banovom brdu, ali klinci (uz nekoliko starijih i znatno iskusnijih) iz ovog secifičnog i zanimljivog kraja Beograda ne priznaju autoritete. Jednostavno, veruju u sebe i i hrabro krče put na evropskoj mapi.

Čukarički je već godinama, od kada je predsednik  Dragan Obradović, postao klub za primer, organizaciono na evropskom nivou. I nema laži, nema prevare, plate i premije, kolike da su, isplaćuju se na vreme, sve je pod konac a igračima preostaje da misle samo na teren i protivnika.

Ono po čemu je Čukarički postao prepoznatljiv je napadačka igra i forsiranje mladih. Protiv Moldea na terenu su bila četvorica ispod 21 godine, a na domaćoj sceni često igraju i osmorica klinaca koja nisu prešla granicu od 20 godina.

Predsednik Obradović je hrabro budućnost svog tima poverio tandemu Aleksandar Veselinović – Dušan Djordjević. Veselinović se već dokazao i pokazao kako se pravi tim, atmosfera i radi sa mladjarijom, a njegov pomoćnik Djordjević, po profesiji novinar ( jedno vreme bio i glavnni urednik „Tipa“ koji je deo familije „Večernjih novosti“), pokazao je da iver ne pada daleko od klade.  Naime, Dušanov otac Čane, nažalost počivši, bio je vrhunski fudbaler, priznati trener i glavni urednik „Sporta“ koji je u njegovo vreme bio najčitaniji i najstariji sportski list na Balkanu.

I kako god da se završi meč sa Moldeom na Banovom brdu, Čukarički je već moralni pobednik. U prvom kolu kvalifikacijama dva puta je pobedio Banants, 3:0 kod kuć i 5:0  u gostima, pa je remijem u Norveškoj već premašio sva očekivanja. Mladost može da bude moćno oruzje, ali i opasnost prve kategorije. Jer, nekada je teže igrati pred svojim navijačima pošto huk sa tribuna može da poremeti dogovor i koncepciju iz svlačionice. Ali, svejedno, lepo je gledati kako „Čuka“ igra: otvoreno, napadački, kombinatorno i, nadasve, hrabro. Neka tako bude i 31. jula i sigurno niko neće biti razočaran bez obzira na ishod meča.

Svakako, mladost sa Banovog brda i ne zna kako izgleda bela zastava, pa će učiniti sve da nastavi dalje, Evropa je, zacelo, izazov prve kategorije. Zato valja samo ocekivati da će navijači  ovoga puta napuniti tribine stadiona i pomoći ovoj,  novoj generaciji „Brdjana“ da nastave da ruše protivnike , ma kako se oni zvali. Čukarički to može.

Jer,  Banovo brdo već stanuje u Evropi.

DELIJE „PROZVALE“ UEFA

DELIJE „PROZVALE“ UEFA

Crvena zvezda  je pobedila Helsinki sa 2:0 u prvoj utakmici drugog kola kvalifikacija za Ligu sampiona, ali utisak broj 1, bez ikakve sumnje su – Delije. Nista novo nije navijanje koje ima malo ko na kugli zemaljskoj, nije nas iznenadilo ni frenetično pevanje od prvog do poslednjeg minuta, ni glasnost koja se meri u neverovatnim decibelima, već način na koji su oni najvatreniji sa Severa bodrili svoj tim. Da ne gresim dusu, i sa ostalih tribina se orilo, uostalom, na stadionu „Rajko Mitic“ je bilo 36.289 navijača sa plaćenim ulaznicama. Ako se doda i ono  cuveno srpsko, sigurno je Zvezdu bodrilo oko 40.000 navijača! U sred jula i godisnjih odmora i vrucine koja je se osecala u vazduhu i bila kost u grlu.

Zasto pisem o Delijama kada i oni koji su tek krenuli u osnovnu skolu znaju koiliko oni vole Zvezdu do neba i kako na svakoj utakmici maksimalno iskazuju svoju ljubav. Ponekad i neprimereno, iz ugla UEFA, koja je neumoljiva i kaznjava Zvezdu, ali i ostale nase klubove, često neprimereno visokim finansijskim kaznama, i kada su bili krivi, i kada nisu. Da ne pricam o tome kako su klubovi sa zapada uvek nekako bili u boljem položaju, pa je evropska „kuca fudbala“ znala da im oprosti i mnogo vece grehe nego sto su činile  Delije ili Grobari.

Kada bismo pisali o svim kaznama , trebalo bi nam mnogo prostora, zato samo da se vratimo „korak“ unazad. I da podsetimo da je Zvezda u prošloj sezoni posle utakmice sa Suduvom platila kaznu od 72.000 evra i još je morala protiv Salcburga da igra bez prisustva publike.

Opet je žreb namenio crveno-belima Suduvu, ali su u obe utakmice Delije, koje su napunile adrenalinom i ostale, da ne kazem obične navijače, pokazale da kada hoce, mogu, da budu mirni, džentlemenski raspoložemi  i da mogu da navijaju bez ruznih reci i neprimernih vredjanja. Bodrili su svoje igrače ali nisu zaboravili ni Sinisu Mihajlovića ni Ognjena Kuzmica...

U ovoj evropskoj sezoni, koja je tek počela, Delije su u obe utakmice sa Suduvom bili fantastični, a meč sa Helsinkijem je nesto sto treba da udje u navijačke anale. Bez ijedne ruzne reči, bez petardi, bez  baklji, bez atomskih udara, jednostavno, navijalo se svetski! Uostalom, nedavno je stadion Crvene zvezde proglasen medju pet najboljih  i najzvučnijih na svetu, ispred je bila samo „Bombonjera“ Boke juniors i, nemojte da me drzite za reč, neki turski klub.

Da me ne shvatite pogresno, nije ovo oda o Delijama, ovo je jednostavno istina o navijačima kakvih je malo na svetu. I koji su često na stubu srama pa je Zvezda morala da plaća enormne kazne zbog njihovih ispada. Uostalom, podaci ne lazu:  Zvezda je od 2006. godine do danas platila oko 750.000 evra koje su se slile u kasu UEFA.

 Delije su  i protiv Helsinkija pokaze da su snaga Crvene zvezde i da nije floskula da su navijači 12-ti igrač. Ne, Delije su motor, pokretač nekadašnjeg prvaka Evrope i sveta i njihova savest.

I mozda  bi bilo dobro, ili lepo svejedno, da UEFA ponekad na utakmice pogleda i iz nekog drugog ugla. I ne samo finansijskog,  zbog naravno visine sopstvene kazne. Pa kad se dogodi to što se dogodilo, da kaže: bravo, to je evropski put. Ili da da vrati bar neki evro u prazne kase istočnih klubova koji imaju i imidž i rezultate za poštovnje.  Delije su, u svakom slučaju, na svoj nacin, „prozvale“ UEFA.

Ili sam ja dobro prolupao kada sam i pomislio da Evropa može da bude na evropskom nivou.

LUKINA SUDBINA

LUKINA SUDBINA

ZAVISI I OD SRECE

U fudbalu, kao i zivotu, neophodna je sreca. Jer, bez nje, i oni najbolji znaju da (pro)padnu. Nase dete i nas ponos, Luka Jović, stigao je do Real Madrida ali na startu, kao da su se zle vestice urotile protiv njega. Na debiju, protiv Bajerna, bio je u postavi koja nije odigrala ni dva pasa i, normalno, srpski centarfor u belom dresu kraljevskog kluba nije mogao da dodje do lopte i – izrazaja.

Verovatno je bio odusevljen što ga je Zinedin Zidan protiv Arsenala stavio u prvu postavu,. Avaj, Naćo je u 15. minutu dobio crveni karton i Zidan je iz igre izvelo Luku i ubacio francuskog stopera Varana. Očekivano. Sta bi drugo uradio, niko normalan ne bi zamenio Benzemu. Zla sreća za nekadasnjeg napadaca Crvene zvezde, Benfike i Ajntrahta.

Posle prve utakmice španski mediji su se ostrvili na sve novajlije, osim Azara naravno, a taj izliv ružnih reči za nekoga ko je odigrao samo 45 minuta je u najmanju ruku neprimeren i neprofesionalan. I odmah su krenule one „stare“ priče: bolje da je otisao u Bajern, jer mu Bundes liga odgovara, ili da je krenuo kao Pedja Mijatović iz manjeg kluba... A ja pitam sve te „dobronamernike“: a ko bi odbio veliki Real? Ili: koliko ima igrača na svetu koga madridski velikan zove dva puta?

Svejedno, Luka je uradio što bi i svaki mladi igrač. I ne samo mladi. A zasto bi drugacije postupio. Mozda nije supertalentovan, možda nije u minuloj sezoni eksplodirao i u Nemackoj i na evsropskoj sceni. Luka veruje u sebe, zato je i rekao DA Realu, ali, da li zaista mislite da bi kraljevski klub izdvojio 60 miliona samo za obestećenje da ne veruje u njega. I da su skauti Reala protracili više od godinu dana i ko zna koliko utakmica dok se gazda kluba i šef strucnog staba nisu odlucili da ga angazuju.

Uostalom, oni koji nemaju kratko pamćenje setiće se da je predsednik Florentino Perez, ne tako davno, na  predstavljanju Luke Jovica, rekao da je Srbin budućnost Reala i da će sigurno biti medju pet najboljih napadača u Evropi. Trener Zinedin Zidan je poručio da je Bezema „devetka“, znači opcija broj jedan, a da će Luka svakako dobijati šansu  jer svi veruju u njegove ekstra kvalitete .

Trener Partizana Savo Milosević, koji je svojevremeno s lakocom tresao mreže i u španskoj Primeri,  tvrdi  da je Luka mašina na golove, da je uveren da će Madridjani imati strpljenja za njega, ali ne baš previše. Jer, Real je Real. U mnogo slucajeva se pokazalo da baš i nemaju vremena da nekome pruzaju sansu u nekom duzem periodu, i to je istina koja se ne moze zanemariti.

I sada se vracamo na pocetak teksta. Bez srece nema sreće. Luka je momak potpuno posvecen fudbalu i svojim obavezama i sigurno je zasluzio sreću. Znanje mu nikada nije nedostajalo, a osećaj za gol se kod njega „oseća“ kao dobar parfem. E, sada mora da bude jak, da radi još vise i svaku sansu, makar ona bila minimalna, koristi. Nema mu druge. Kraljevski klub ne prasta, Hames Rodrigez je ponovo otpisan, Gereta Bejla teraju na najprizemni način.   

Ako zavrtimo vremeplov videcemo da u Realu nisu uspeli zvezdasi Rambo Petković (pet utakmica) i Perica Ognjenović (12), ali je zato  Milan Janković za godinu i po dana odigrao čak 38 mečeva (četiri gola). Partizanovac Predrag Spasić je beli dres Reala nosio 22 puta, a Predrag Mijatović je postao legenda kluba (90 utakmica i 29 golova)  posle „staziranja“ u Valensiji (104-56) gde je briljirao. Sa naših prostora dres slavnog kluba nosili su  i Hrvati Robi Prosinečiki, Davor Šuker i Robert Jarni, pa Bosanac Mirsad Baljic.

Ostavimo prošlost jer Luka je budućnost. Nece mu biti lako,  nije krenulo onako kako je ocekivao, ali mladost nije uvek ludost nego i hrabrost. A sreca prati hrabre. Šta reći nego, Luka, budi hrabar!

KINEZI NE MOGU DA UVEDU RED U SRPSKI FUDBAL

Zdravo blogeri. Evo i mene. Vec mesecima me jure i znani i neznani, da nastavim da pišem jer  sam od avgusta prosle godine u zasluzenoj mirovini. Kada se opustis nije lako da se vratis, ali, mislim da je vreme da se uključim, pre svega zbog toga sto se često nerviram kada citam jedne te iste tekstove, hvalospeve bez kritika. Dobronamernih, naravno.

 Pa, kako su me, kada sm bilo „mali“, zvali ostro pero, hajde da krenem u tom tonu. Naime, krenulo je srpsko fudbalsko prvenstvo, naše je kakvo da je, i odmah su pocele, nazovi, ozbiljne teme. Nasa Super liga sada se zove Linlong tajer  Superliga,  jasno, jer su sponzori Kinezi. I ne mogu  da verujem, prve reakcije u nekim medijima su bile – odlicno, sada će Kinezi sa uvedu red u srpski fudbal. Jednostavno, nece sponzor da dozvoli namestanja.

Bilo bi smesno da nije tužno. Kakvi Kinezi, kakvi bakrači. Pa u tom delu sveta su i počele namestaljke ali preko kladionica. I kakve veze imaju sponzori sa postenom Ligom? Na koji nacin oni mogu da uticu na regularnost takmicenja? Kako će da kontrolisu utakmice? Pa to ne može ni UEFA. Iako se čelnici evropske „kuce fudbala“ svojski trude da stanu na put namestaljkama. Ali, ni oni se ne mesaju u rad nacionalnih liga, samo ih upozoravaju, ako dodju do nekih saznanja,  da su te i te utakmice sumnjive. Posle toga lopta se baca u kazneni prostor te federacije koja pokusava da sve istrazi.

Ne secam se kada je neko bio kaznjen. Bilo je sporadicnih slucajeva, koji su u odnosu na price, minimalni. Postoji primer iz Italije, kada je veliki Juventus izbačen iz elitne lige, ali ni pre ni posle toga nista slično se nije dogodilo, odnosno ponovilo.  U Nemackoj su svojevremeno pohapsene neke sudije a glavni akteri prevare su bili bezimeni Hrvati, a  u Belgiji i dalje traje velika afera, za sada bez nekih vidljivih rezultata. A u namestanja je umesan i nas covek , menadzer  Dejan Veljković. Koji  je opet, ako je verovati uglavnom medijskim informacijama, neka vrsta  zasticenog svedoka. Za sada je izbegao zatvor od pet godina, medjutim, pitanje je hoce li tako proci i oni koje je on optuzio. Postoji, medjutim, jos jedna začkoljica: ukoliko slaže bilo sta, imena ili cifre, pregovore i dogovore, transfere, ode on i pored toga što je „pevao“ na izdrzavanje kazne.

Elem, bilo kako bilo, mi smo u Srbiji krenuli od toga da će nam Kinezi vratiti obraz, iako do sada ima mnogo vise priča nego dokaza. Mada, da budemo iskreni, tesko je i dokazati namestanje. Suocavamo se sa svakodnevnim podacima o „sigurnim“ rezultatima, i kada se te price izjalove, nikom nista,  pojeo vuk magarca. Ali, ako se nekada i „ubode“  rezulat,  e onda se rastrubi na sva zvona – sta sam vam rekao.

Naravno, ne mislim  ni ja da je sve cisto i belo kao sneg,  jer svuda i na svim meridijanima i u bogatijim zemljama, postoje i dogovori i sumnjičenja. Ali, smeta mi da smo i pre nego sto se lopta zakotrljala, krenuli sa opcijom da je Liga namestena. I da će nas Kinezi prosvetliti.

Neće i ne mogu . Pitanje je možemo li i mi.  Tu mislim na FS Srbije i Zajednicu prvoligaša koja i vodi takmičenje!