ДРАГАН ДАКОВИЋ, ИГРАЧ, ТРЕНЕР, ГЛУМАЦ, ШОФЕР, "СЕЛЕКТОР" РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ

Јуче је наш Дрда отишао на небо а ово је текст који сам написао и то је последње што је мој млађи брат говорио за новине

ДРАГАН ДАКОВИЋ, ИГРАЧ, ТРЕНЕР, ГЛУМАЦ, ШОФЕР, "СЕЛЕКТОР" РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ

КАКО ЈЕ ДРДА ВИДЕО МОНТЕВИДЕО

КАО клинац, у пионирском и омладинском узрасту носио је дрес ОФК Београда, да би у Синђелићу, у којем је провео шест година, стекао име. Играо је затим и за Млади радник из Пожаревца, за Иван Милутиновић, Београд, Херој, али је "светску славу" стекао у Баранди. Као тренер. А како и не би када је Драган Даковић (1963) из тог банатског села видео и Монтевидео. И тренирао Мошу, Тиркета, Милутинца, голмана Јакшића. Ух, Бог те видео.

Ипак, прича о Дрди има и свој почетак, па да одатле и кренемо, стићи ћемо и ми до тог Монтевидеа. Елем, Даковић је са 17-18 година у Синђелићу учио од Цолета Јанковића, Кулета Аћимовића, Станета Карасија, Млађе Стојановића... Његов фудбалски тата Раја, тренер који је утицао на његов развој и каријеру, дао му је шансу да игра са асовима и то су били дани за памћење.

Ипак, Дрда не крије да му је ипак најлепше било, и као играчу и као тренеру, у Београду са Карабурме, кога нажалост више нема. Једноставно, угасио се. Туга и јад. Али, вратимо се веселијој теми. Дакле, када се улазило у Прву лигу, "ђаволе" са Карабурме је тренирао Мики Ивановић, уз помоћ Илије Галића. Пуне трибине, ватромет голова, победе... Увек се нашло времена и за боемију, кафане, дискотеке, сплавове.

-          Мићко Ловрић, Лале, Блеса, Ђура Бакса били су ми најбољи другари. Наравно, никада нећу заборавити браћу Новчић, председника Кида и тренера Ганета. А поготово не најбоље навијаче на свету. Орило се тада са трибина - "ђаааааволиии", а носиоци тог тајфунског навијања били су недавно преминули Бане Ћела, Никола Босанац, Носа и Мида... После утакмица у клупској кафани "Спорт" банчило се до раних јутарњих часова, мотива никада доста, ако се победи, славило се, ако се изгуби, утапала се туга у алкохолу. Имали смо пуну подршку за такав начин испољавања емоција и од ветерана Вашке Стоиљковића, Чубре, Сокола...

Већ у то време Дрда је постао респектабилан играч београдске калдрме, али је знао да бира друштво и да проналази нове изазове и ван терена. Бане Рнић из Синђелића довео га је у хотел "Славију" и друштво са Чубуре, а Даковић је убрзо постао део култног кафића "Четворка", покојног аса Црвене звезде и репрезентације Мирослава Павловића .

-          Павика је био је краљ, ауторитет и друг.

 Треба слушати како и са колико емоција Даковић прича о том времену.

-          Код Павике се долазило сваки дан, или како сам ја имао обичај да кажем -као кад код куће из собе пређеш у кујну. Ту су били и моји тренерски ментори Пера Ћосић и Мирко Дакић Дакара, нажалост обојица сад проводе време у фудбалском рају на небесима, па профа Дача Давидовић, Бане Рнић...

И као тренер, Дрда је имао добре учитеље. Радио је са Ацом Трифуновићем као помоћник у Раковици, а о некадашњем сјајном играчу Партизана и репрезентативцу прича на посебан начин:

- Аца ме је учио фудбалу, али и животу, боемији. Брзо сам га схватио и прихватио да је леп и лагодан живот и уз "јелен" пиво.

Дрда није могао без Синђелића, вратио се, али као тренер и увео га у Српску лигу. Тренирао је и Сремчицу и Железник, а онда се изненада и ниоткуда обрео у Баранди.

- На инсистирање Буце Халиловића и Уше Јеличића, дошао сам у Баранду. То је 35 километара од мог града, а они тамо на терен излазе два пута недељно. Хаос. Али, када сам боље упознао председника Горана Бјелогрлића, рођеног Бјелиног брата, који је сјајан продуцент и човек, кренули смо озбиљно у посао.

И Баранда је ушла из општинске лиге у Прву јужнобанатску, а Дрда је избројао пет година на челу клуба. И дођосмо до Монтевидеа.

Јунак наше приче је постао активни учесник једног великог, можемо рећи српског епа, а Драган Бјелогрлић му је поверио да тренира глумце који у филму глуме некадашње велике асове. Радио је тај посао заједно са Сашом Миленовићем и некадашњим атлетичаром Александром Поповићем. Ништа није препуштено случају, а на терену су били од седам ујутру до осам увече, и на температури од 40 степени Целзијуса.

-           Најбољи фудбалер међу глумцима је Виктор Савић, Андрија Кузмановић је добар голман, завидно шутирају лопту и Александар Радојчић и Милан Микитовић - декламује Дрда.

Кроз свакодневно дружење са филмаџијама, Дрда је почео и да ради за њих, односно да их као део екипе - вози. Сјајан однос са браћом Бјелогрлић и све је почело на снимању "Позоришта у кући". Онда су сви "схватили" да је Дрда рођени глумац, па је добио улогу у култној серији "Вратиће се роде". Играо је мафијаша и пуцао заједно са Вуком Костићем, да би затим у "Женама са Дедиња" играо шофера који је погрешно истоварао шљунак.

Дрда је био везни играч, али када га питате кога би поменуо из своје фудбалске каријере, одговара као из топа.

- Увек се сетим Раковице, имали смо навалу снова: Зоран Ранковић, Никола Вигњевић, Ћела Јовић, Небојша Вигњевић и Цига Кнежевић. А сјајни тренер Душан Митошевић, громада од човека.

Тако прича човек који је из Баранде „стигао“ до Монтевидеа.