BIJU NORVEŽANI, AL' BIJU I SRBI

REPREZENTATIVCI NORVEŠKE I SRBIJE, PRED MEDJUSOBNI SUSRET 26. MARTA U OSLU, PRUŽAJU ODLIČNE PARTIJE

BIJU NORVEŽANI, AL' BIJU I SRBI

Haland i Sarlo postigli het-trik, a gotovo svi izbranici Ljubiše Tumbakovića igraju standardno u Evropi

Prbližava se dan D za srpski reprezentativni fudbal, brzo će 26. mart, a u Oslu pada odluka da li će Norveška ili Srbija stići u drugi krug i pokušati da protiv Izraeala ili Škotske,  obezbede vizu za Evropsko prvenstvo.  I normalno je onda da se prate igre reprezentativaca, i jednih i drugih.

Poslednjih dana, bar ovde kod nas, u prvom planu su dvojica Norvežana. Erling Haland, sa samo 19 godina, prešao je iz Salcburga u Dortmund ove zime za 20 miliona evra, iako su ga tražili i mnogo veći evropski klubovi, poput Mančester junajteda i Intera. I odmah na debiju, 194cm visoki tinejdžer je protiv Auzburga postigao het-trik. Ušao je u 56. minutu i u naredna 23 tri puta se upisao u listu strelaca.

I drugi špic Norveške reprezentacije Aleksander Sarlot (24) je u formi. U pobedi Trabzona protiv Kasimpaše (6:0) postigao je het-trik. Došao je na pozajmicu iz Kristal Palasa i prvi je strelac Turske lige sa 15 golova. Inače, i on je izrazito visok – 195 santimetara.

Prateći „vikinge“ ipak mislim da će nam najveća opasnost pretiti od Martina Odegarda(20) koji je kao čudo od deteta stigao u Real Madrid sa 16 leta, da bi išao na pozajmice,  a sada briljira u dresu Real Sosiedada. Klasičan levak, ima sjajan pas, precizan šut i dobar dribling i sigurno je da igra Norvežana zavisi pre svega od njega.

Pažnju treba obratiti i na desnog beka Olimpijakosa Omara Elabduanija koga smo upoznali u dvomeču sa Crvenom zvezdom. Brz, drčan, dobar u odbrani ali veoma opasan u napadačkim akcijama. Čini se da je više na polovini protivnika nego na svojoj, ima idealan centaršut.

I tako, dok se priča o Norvežanima, čini mi se da smo nekako u zapećak stavili našu selekciju. Jasno je, počele su prireme, mislim na naše klubove, a i prelazni rok je u toku. Medjutim, gro naših reprezentativaca je u inostranstvu pa je sada bitnije kako igraju na evropskim terenima. I moram da kažem da selektor Ljubiša Tumbaković može da bude zadovoljan jer skoro svi sa njegovog spiska igraju i standardno i dobro.

Jedini problem je povreda Aleksandra Mitrovića, ali po Tumbinim rečima, golgeter „orlova“ će biti spreman za duel u Oslu. Raduje povratak Nemanje Matića koji u poslednje vreme igra u prvoj postavi Mančester junajteda, kao i sjajne partije i golovi brzonogog Nemanje Radonjića koji je prosto eksplodirao u dresu Marseju. Dušan Tadić nastavlja da teroriše po Holandiji, kao i Filip Kostić u Nemačkoj. Evo i spiska ostalih koji su glavni ili medju glavnim igračima u svojim klubovima: Danko Lazović, Milenković, Kolarov, Lukić, Dmitrović, Nemanja Maksimović, Gudelj, Nastasić, Stefan Mitrović, Milivojević, Rajković... Treba reći i da Luka Jović, iako ga neće gol, pruža sve bolje partije u kraljevskom klubu, što stalno ističe i Zinedin Zidan, a kako je, po svemu sudeći, izgladio odnose sa Tumbakovićem, eto još jedan keca iz rukava.

Šta reći na kraju, osim: biju Norvežani, al' biju i Srbi!

KAD ZDRAVLJE VOLI KULTURU

ISTORIČAR ČEDOMIR ANTIĆ ODRŽAO U „METROPOLU“ PREDAVANJE O ISTORIJI SRPSKOG NARODA U ORGANIZACIJI „EUROMEDIKA“

KAD ZDRAVLJE VOLI KULTURU

Ovo je tek prvo predavanje u nizu, a trebalo bi da govore i Matija Bećković, Dragan Velikić...

Beograd je poodavno postao grad kome se klanja i Evropa. I nije u pitanju samo noćni život, splavovi, muzika a ni hrana, jednostavno naš beli grad je opčinio i engleske i američke medije koji su ga proglasili najpoželjnijim gradom u Evropi „ koji MORATE da vidite“. Jer, pored svega navedenog, Beograd ima fantastičnu istoriju, nudi mnogo toga lepog i atraktivnog što može da se vidi. Da ne nabrajam i pričam o Kalemegdanu, hramu Svetog Save, Cvijeti Zuzorić,  Avali, Dunavu i Savi...

 Juče je završena izložba Marine Abramovič koja je porušila sve rekorde u gledanosti, što govori da naš narod voli i poznaje kulturu, a prošle nedelje u hotelu „Metropol“ profesor Čedomir Antić održao je zapaženo predavanje o istoriji srpskog naroda.  I ne bi to bilo ništa čudno, jer je on imao sijaset predavanja na tu ili slične teme, ali je interesantno da je organizator „Euromedik“.

Pa, ko kaže da zdravstvo i kultura ne mogu ruku pod ruku.

Elem, Čedomir Antić je sat i 45 minuta, koji su prošli za tili čas, govorio na temu: „Srbija – od Noja do 20. januara“(predavanje održano 19. januara). Hteo je profesor da naslovi „Srbija – od Noja do Vučića“, ali je objasnio da bi predavanje u tom slučaju dobilo i političku konotaciju, pa je odustao. Medjutim, nije to poenta ove priče. Već to što je organizator bio „Euromedik“.

Sjajna ideja ali je dobro što je ovo tek prvo u nizu predavanja koja su u planu. Trebalo bi da u organizaciji „Euriomedika“ uskoro predavanja drže i  Matija Bećković,  Dragan Velikić i mnoge druge ličnosti od kredibiliteta i autoriteta.

Malo ko zna, osim oni koji dolaze po zdravstvenu pomoć, da je „Euromedik“ već izdao dve knjige koje se dele pacijentima. Ova druga je o glavobolji, a laka je za čitanje jer je napisana u stilu – 100 pitanja, 100 odgovora. Jasno je da ova zdravstvena ustanova na glasu razmišlja dugoročno i pokušava da svoje pacijente, a i sve one koji vole kulturu, edukuje na razne načine. Pa i da ljudima koje muče zdravstveni problemi, i na taj način pomogne da lakše i sa manje straha dolaze u ovu polikliniku. Uskoro će izaći i nova knjiga pa već možemo da pričamo o ediciji ili biblioteci „Euromedika“.

Lep primer koji bi na ovaj ili sličan način mogli da proprate i ostali. Jednostavno, treba spojiti lepo i korisno i omogućiti onima koji se leče, da shvate i prihvate da je došlo vreme kada i lepa reč može da pomogne.

Moram da kažem da je Čedomir Antić održao zaista sjajno predavanje. Podsetio nas je na ono što smo zaboravili i upoznao sa onim što nismo znali. I podsetio na neke istorijske dogadjaje i činjenice iz naše istorije na koje smo ponosni a i na neke koje bismo, da možemo, zaboravili.

Ako ništa drugo, inicijativa „Euromedika“ je pokazala da zdravstvo i klutura ne mogu, nego treba da idu ruku pod ruku.

RAZGRADIVO ZNAČI BUŠNO

Kese, ove nove koje će nam produžiti život (tako kažu) postale namet od koga ljude boli glava

RAZGRADIVO ZNAČI BUŠNO

Ta čuvena papirna kesa, koja košta 25 dinara, puca kao od šale jer nije “našpanovana” da izdrži i običan teret

Nova godina, nova pravila, novi nameti. Nekada se pričalo, u predizbornoj kampanji, četke, metle, a sada su u prvom planu – kese. I to kakve. Cene prava sitnica,od osam do 25 dinara,bar one na koje sam ja do sada nailazio.

Priča o razgradivim kesama punila nam je glavu danima u onoj staroj, oronuloj i teškoj godini, ali ova Nova je počela da uzima danak. A ja sam se uverio da su te, razgradive kese, od papira, koje koštaju 25 dinara, u stvari - bušne.

Kako? Objasniću.

Dodjem ti ja u samoposlugu, ili market, ako vam to lepše zvuči, ime nije bitno jer važi za sve, stanem u red i čekam. Kada sam stigao do blagajnice pita me da li mi treba kesa. Kažem da i ona izvadi tu papirnu, čuvenu razgradivu, od 25 dinara. I kaže, nema druge. Dobro, šta ću, uzmem jednu a ona mi doda još jednu. Pitam zašto a ona mi objašnjava da to što sam kupio ne ne može da stane samo u jednu. U stvari, može da stane, ali ne može da izdrži.

Šta ću, uzmem ja i tu drugu kesu, lepo izgledaju, jedna ide na plavo,druga na crveno i pakujem. Potrudim se, naravno, da ono što sam kupio izbalansiram. Ali, avaj, samo što sam platio i mrdnuo od kase, kada se jedna kesa raspade.

Pitam, šta sad i dobijem odgovor da moram da kupim još jednu kesu. Uz objašnjenje: pa rekla sam vam da ne može da sve stane u jednu kesu. Kupio sam dve, pokušavam da je podsetim, iako je prošlo tek dvadesetak sekundi od kada mi je naplatila račun, a ona mi u trenu odgovori:”Moraćete da kupite još jednu”.

Naravno da ne moram ali ko će se svadjati i zaustaviti saobraćaj kod kase ali sam morao samo da joj kažem da sam u kesu stavio dve vode od po litar i po i jedan mali jogurt. Pa, ako ta čuvena razgradiva kesa to ne može da izdrži, treba je popraviti. Dodati jos nešto, naravno ne znam šta i malo se šalim, medjutim, ono što je skupo trebalo bi da bude dobro i izdržljivo. Naravno da će oni koji se “bore” za naše zdravlje reći: nosi kesu sa sobom i miran si. Ako je to rešenje, neka bude. Obučeš odelo, staviš kravatu, ali moraš i tašnu u ruke, da bi imao gde da staviš kesu i putuj igumane.

Bilo kako bilo, moramo da se navikavamo na evropska merila, ali bi bilo lepo da u supermarketima bar imaju lepezu kesa pa da ljudi mogu bar da biraju. Nije isto da izvade iz džepa osam, devet, 15 ili 25 dinara. Pa ko voli, neka izvoli.

Znam da ova jednostavna, dnevna priča neće nikoga da zabrine ili poremeti, ali eto, morao sam ovo da napišem. Čisto, radi reda. Mene to baš i ne dotiče mnogo, jer i nisam neki domćin, zato je zadužena moja pametna supruga. Iako mnogi misle da su u najvećem sosu stariji ljudi, penzioneri, pre svega, mislim da nije tako. Oni i onako nose kese sa sobom. U problemu su oni kojima iz kuće jave, kupi ovo ili ono a oni ne nose kesu sa sobom.

Dobro,i ja sam navalio sa tim kesama, koga to u krajnjem slučaju interesuje. Kupi ili nosi. Preboleli smo četke i metle, pa ćemo i kese.