Kese, ove nove koje će
nam produžiti život (tako kažu) postale namet od koga ljude boli
glava
RAZGRADIVO ZNAČI BUŠNO
Ta čuvena papirna kesa,
koja košta 25 dinara, puca kao od šale jer nije “našpanovana”
da izdrži i običan teret
Nova godina, nova pravila,
novi nameti. Nekada se pričalo, u predizbornoj kampanji, četke,
metle, a sada su u prvom planu – kese. I to kakve. Cene prava
sitnica,od osam do 25 dinara,bar one na koje sam ja do sada
nailazio.
Priča o razgradivim
kesama punila nam je glavu danima u onoj staroj, oronuloj i teškoj
godini, ali ova Nova je počela da uzima danak. A ja sam se uverio da
su te, razgradive kese, od papira, koje koštaju 25 dinara, u stvari
- bušne.
Kako? Objasniću.
Dodjem ti ja u
samoposlugu, ili market, ako vam to lepše zvuči, ime nije bitno jer
važi za sve, stanem u red i čekam. Kada sam stigao do blagajnice
pita me da li mi treba kesa. Kažem da i ona izvadi tu papirnu,
čuvenu razgradivu, od 25 dinara. I kaže, nema druge. Dobro, šta
ću, uzmem jednu a ona mi doda još jednu. Pitam zašto a ona mi
objašnjava da to što sam kupio ne ne može da stane samo u jednu. U
stvari, može da stane, ali ne može da izdrži.
Šta ću, uzmem ja i tu
drugu kesu, lepo izgledaju, jedna ide na plavo,druga na crveno i
pakujem. Potrudim se, naravno, da ono što sam kupio izbalansiram.
Ali, avaj, samo što sam platio i mrdnuo od kase, kada se jedna kesa
raspade.
Pitam, šta sad i dobijem
odgovor da moram da kupim još jednu kesu. Uz objašnjenje: pa rekla
sam vam da ne može da sve stane u jednu kesu. Kupio sam dve,
pokušavam da je podsetim, iako je prošlo tek dvadesetak sekundi od
kada mi je naplatila račun, a ona mi u trenu odgovori:”Moraćete
da kupite još jednu”.
Naravno da ne moram ali ko
će se svadjati i zaustaviti saobraćaj kod kase ali sam morao samo
da joj kažem da sam u kesu stavio dve vode od po litar i po i jedan
mali jogurt. Pa, ako ta čuvena razgradiva kesa to ne može da
izdrži, treba je popraviti. Dodati jos nešto, naravno ne znam šta
i malo se šalim, medjutim, ono što je skupo trebalo bi da bude
dobro i izdržljivo. Naravno da će oni koji se “bore” za naše
zdravlje reći: nosi kesu sa sobom i miran si. Ako je to rešenje,
neka bude. Obučeš odelo, staviš kravatu, ali moraš i tašnu u
ruke, da bi imao gde da staviš kesu i putuj igumane.
Bilo kako bilo, moramo da
se navikavamo na evropska merila, ali bi bilo lepo da u
supermarketima bar imaju lepezu kesa pa da ljudi mogu bar da biraju.
Nije isto da izvade iz džepa osam, devet, 15 ili 25 dinara. Pa ko
voli, neka izvoli.
Znam da ova jednostavna,
dnevna priča neće nikoga da zabrine ili poremeti, ali eto, morao
sam ovo da napišem. Čisto, radi reda. Mene to baš i ne dotiče
mnogo, jer i nisam neki domćin, zato je zadužena moja pametna
supruga. Iako mnogi misle da su u najvećem sosu stariji ljudi,
penzioneri, pre svega, mislim da nije tako. Oni i onako nose kese sa
sobom. U problemu su oni kojima iz kuće jave, kupi ovo ili ono a
oni ne nose kesu sa sobom.
Dobro,i ja sam navalio sa
tim kesama, koga to u krajnjem slučaju interesuje. Kupi ili nosi.
Preboleli smo četke i metle, pa ćemo i kese.
Нема коментара:
Постави коментар