PROKLETSTVO SRPSKOG FUDBALA

CRVENA ZVEZDA I PARTIZAN STALI NA KORAK DO EVROPSKOG PROLEĆA

PROKLETSTVO SRPSKOG FUDBALA

Večiti rivali izgubili i ispali posle dve najbolje utakmice koji su odigrali u Ligi šampiona i Ligi Evrope

Partizan je pao u Hagu, što mu nekako dodje „normalno“ ako se sagleda šta su sve Srbi propatili i za šta su sve bili optuženi u ovom holandskom gradu, naravno ne sportisti, a Zvezda neče pamtiti Atinu po dobru. Jednostavno, bez obzira što su odigrali dve najbolje utakmice na internacionalnoj sceni u ovoj godini, sreća je večitima okrenula ledja pa su slabiji rivali otišli dalje. Sreća prati hrabre, ali ne uvek, u to su se uverili i klubovi sa Topčiderskog brda, a možda su sreću potrošili u prošloj godini, ko zna...

Jer, kako drugačije objasniti da Partizan posle 2:0 i s igračem više dozvoli da AZ u smiraj utakmice postigne dva gola i ostane u Evropi. Da li je moguće da igrači u crno-belom ne znaju da utakmice traju 90 i nešto minuta i da nisu to shvatili i prihvatili posle prve utakmice u Beogradu kada su fudbaleri iz Alkmara, takodje sa igračem manje,  izjednačili na stadionu Partizana.

Sada može da se priča i analizira taj remi koji je doneo muku i tugu na milion načina, a ispostavilo se na kraju balade da izmene nisu donele boljitak već, naprotiv, krah. Što je priznao, na kraju krajeva i trener Savo Milošević. A Partizan je zaista odigrao sjajno, trebalo je da pobedi sa tri-četiri gola razlike,  i to protiv protivnika koji je pobedjivao sve redom i gol nije primio na sedam utakmica. I koji je posle meča sa Partizanom, gde je bio na rubu katastrofe,  ponovo trijumfovao u holandskoj ligi, na strani, sa 3:0. Tako da večerašnji meč sa Astanom ne može crno-belima da donese ništa, kada je Evropa u pitanju, ali donosi mnogo. Zbog imidža, ponosa, bodova za srpski fudbal...

A Zvezda, šta reći o Zvezdi? Trener Milojević je taktički sjajno postavio meč u Atini, ali su izmene, kao i u slučaju Partizana, za kratko vreme srušile sve nade. Kada vidim na terenu Van la Paru uvek se setim pesme grupe Prokol harum: „Bledje od blede senke“, jer ga nigde nema na terenu. A iznudjena izmena na mestu levog beka je bila pravi potop. Rodić opet, po ko zna koji put, nije izdržao meč do kraja, a Žarden je napravio penal iz čista mira. A kada je ušao u igru bilo je jasno da je nezadovoljan i kao da ga je neko naterao da istrči na teren. Kamena faca, šta je mislio kada je odigrao rukom, a ta lopta i da ga je prošla, ne bi Atinjanima stvorila šansu.

Pokazalo se da je Liga šampiona bila preveliki zalogaj za srpskog šampiona i da je neka prava mera Liga Evrope. Jer, da budemo realni, ako Zvezda na šest utakmica postigne samo tri gola i to na jednom meču, a Olimpijakos zatrese mrežu na pet od šest utakmica, onda je jasno, da iz te vizure, naš klub i nije zaslužio da ide dalje. A opet, Pirej nije bila srećna luka za crveno-bele, a žal je svakim danom sve veći  jer se činilo da domaćin, da nije bilo tog smešnog i nepotrebnog penala, ne bi postigao gol da se igralo još tri dana.

Prokletstvo srpskog fudbala, šta drugo reći.