КАКО ЈЕ СОН ПОСТАО СОНАЛДО!

РЕПРЕЗЕНТАТИВАЦ КОРЕЈЕ ПОСТИГАО ГОЛ СЛИЧАН ОНОМ КОЈИ ЈЕ ДАО РОНАЛДО ДАВНЕ 1996. ГОДИНЕ У КОМПОСТЕЛИ

КАКО ЈЕ  СОН ПОСТАО СОНАЛДО!

Сјајни бразилски ас је, пре него што је затресао мрежу, предрибловао седморицу играча, претрчао 47 метара у 36 корака и 16 пута додирнуо лопту за само 10 секунди

Минули викенд памтиће се по сјајним головима: Меси је постигао хет-трик, Луис Суарез је затресао мрежу петом, Милинковић Савић после сјаног примања десном ногом послао је лопту у гол левом, Томане се уписао у стрелце после невероватних  маказица... А Хјон Мин Сон је против Блекбурна сигурно ушао у историју јер је, како су писали острвски медији,  претрчао 77 метара, уз 10 додира лопте и постигао гол за Тотенхем. По другим изворима, претрчао је 70 метара за 12 секунди. Било како било, био је то погодак за анале.

Тренер „певаца“ Жозе Мурињо одушевљено је констатовао:“Мој син је Сона прозвао Соналдо Назарио да Лима. Прво што ми је пало н памет је гол на мечу Компостела – Барселона. Роналдо је добио лопту на својој половини, упустио се у трк и постигао гол који ме је подсетио на онај који је постигао Сон. Чудесно“.

И управо ја желим да подсетим на „дебелог“ Роналда. Ја сам још 2002. године написао публикацију о невероватном Бразилцу на 80 страна. И на две стране објавио сам, из шпанских новина, шему гола коју можете видети. Тог октобра 1996. године писало је: Роналдо је предрибловао седморицу играча, претрчао 47 метара у 36 корака, 16 пута је додирнуо лопту пре него што је затресао мрежу за 10 секунди.

Е, сад, чини се, бар по шеми која је направљена, да је Ронадо претрчао мого више од 47 метара, али ја сам само пренео писање шпанске штампе. И све сам уверенији да је претрчао око 70 метара, од када су стигли подаци за Сона. Јер, ко се сећа Роналда, зна да је био бржи од „звука“, поготово када се залети. Небитно, лепо је да је неко, после толико година, подсетио на, за мене, најбољег играча свих времена, кога сам ја гледао, а моје мишење деле многи велики асови, попут Драгана Џајића.

Та публикација и та шема ми је помогла да много година касније, када је у париском Лувру Роналдо добијао „Златну лопту“, добијем интервју. Наиме, на конкференцији за штампу били су Роналдо и Роберто Карлос. Трајала је око 70 минута и „Феномен“ је кренуо да изађе. На моју срећу његови телохранитељи су били на вратима, а ја сам дотрчао до Бразилца док су ме новинари, а било их је око 300, запањено гледали. Пре тог мог трка, рекао сам Мирзи Кахровићу, некадашњем капитену ОФК Беогарада, нападачу Ријеке, неколико француских и америчких клубова, да крене замном и слика ме. И када су сви кренули ка мени, да ме зауставе,  ја сам Роналду „потурио под нос“ насловну страну а потом и друге две, па је он само махнуо руком и зачуђено ме питао ко сам и одакле сам. Мирза, који говори неколико језика,  успео је да преводиоцу са португалског  све објасни, па сам са Роналдом чаврљао, поносно, пет-шест минута. Било мо је важно да поставим бар неколико питања о југословенским играчима и да то додам на оно што сам чуо на конференцији за штампу и да будем екслиузиван. Тај интервју ми је био један од најдражих, поготово што је Ронлдо ставио аутограм (и то можете да видите) на шеми.

Имао сам ту рећу да са Роналдом разговарам још у неколико наврата, увек је било натегнуто, увек сам имао проблема са телохранитељима, а у Форталези, после утакмице Бразил – Југославија, у једном тренутку ми је чак рекао да му не стојим тако близу иза леђа. А ја, наравно нисам био сам,  Феномен је био окружен са свих страна.

Елем, драго ми је што сам се после толико година присетио тих лепих дана, а и пре годину или две, захваљујући Зорану Векићу, који се са Бразилцем и Фигом дружи у Мадриду, опет добијем интервју,  али на даљину. И даље обожавам Роналда, који је остао у фудбалу, тако што је купио Ваљадолид,  с којим броди кроз немирне воде шпанске Примере.