KONTEJNER PRIJATELJSTVA

CRTICE SA ČUBURE 

KONTEJNER PRIJATELJSTVA

Kako je Novica pošao da baci djubre, a upoznao mladića koji mu je izmamio osmeh na lice i udahnuo mu  optimizam

 Vreme u kome živimo nateralo nas je da se bavimo svim i svačim I da znamo sve.  Lap-topovi, tableti, telefoni se podrazumevaju, deo su odeće i obuće, bez njih se ne ide ni u toalet. Dobro je što možemo da pronadjemo ono što hoćemo, a možda je dobro i što ne moramo da pamtimo. I sve manje čitamo. Ma, ko će da gubi vreme na ta slova…

I tako, kod mene  na Vračaru, u Njegoševoj ulici stigli neki novi kontejneri. Maleni, lepi, pametni. Moraš da imaš karticu i ako hoćeš da baciš djubre, moraš da imš katicu. Provučeš i on ti” kaže” – izvoli – baciš djubre i ideš dalje.

Ali, hoćeš, nisu svi dobili kartice. Kako i zašto, ne znam, tek, moj prijatelj Novica došao da baci djubre, kad, ne vredi. Nije dobio karticu. Šta da se radi? A lepo upakovao djubre u tamnu veliku kesu, napravio čvor da nešto kojim slučajem ne ispadne, a došao u situaciju da ne zna šta da radi. Nećka se, da li da djubre ostavi pored kontejnera, ali kako je veliki gospodin i čovek koji je bio na visokim funkcijama u ovoj zemlji, razmišlja.  A opet, kako je prišao kafiću u kome svaki dan sedi, baš mu se ne ide dole niz ulicu da djubre baci u one stare kontejnere koji su otvaraju nogom ili rukom.

Gleda to neki mladić i primeti gospodina, lepo skockanog, elegantnog, kako u ruci drži veliku kesu sa djubretom, ali ne zna šta će s njom. Pridje, predstavi se i kaže:”Gospodine, dajte mi tu kesu, ja ću je baciti, nije nikakav problem”.

Začudi se Novica, nije navikao da se neko od mladjih ponudi da pomogne, to je davno prošlo vreme, pa popriča sa mladićem da vidi o čemu se radi. Zadovoljan, ozari se, optimizam se vratio, im još mladih, pametnih i vaspitanih ljudi. Na kraju, mladić uze kesu i odnese je, a Novica dodje u “Diskobolos”. Vidimo da sija od sreće, naruči za sebe, a onda i piće za sve stalne goste.

Dobro, Novica je džentlmen i nije ništa novo da on časti prijatelje, ali je povod bio interesantan. Objasnio je, ispričao nam priču, i izrazio zadovoljstvo, da u ovo vreme gde nikoga nije briga za drugog, jjoš uvek postoje mladi ljudi koji su vaspitani na onaj, stari, dobri način.

Optimizam sa ili bez pokrića? Oni koji još imaju veru u bolje sutra, reći će da, verujem, pesimisti će reći, ma nema šanse. U svakom slučaju, život ide dalje, suočavaćemo se i ubuduće i sa jednim i sa drugim primerima. Ali, nije to srpski patent, jednostavno, čitav svet je na ivici noža,  svakodnevno gledamo tužne I ružne slike i iz najrazvijenijih zemalja, i u takvim situacijama, niko neće da rizikuje da izvuče deblji kraj, iz bilo kog razloga.

Nema veze, meni je drago što je moj drug Novica bar osetio dah optimizma i što je “pronašao” kontejner prijateljstva.