ENERGIJA KOJA BI I MRTVOG PROBUDILA

Crvena zvezda je sjajnom  igrom protiv Himkija razuverila mnoge kritičare,  pokazala da poseduje kvalitet ali i sebi dala zadatak da u Evropi kao i na domaćoj sceni nastavi u istom stilu, muški, hrabro i lepo za oko

Košarkaši Crvene zvezde su zabeležili i drugu pobedu u šestom kolu Evrolige, a u grotlu hale “Aleksandar Nikolić”, pred 5.432 navijača, pao je Himki predvodjen Aleksandrom Švedom, koji je dotle imao četiri pobede I tako zabeležio i drugi poraz. Medjutim, ovaj trijumf, koji je došao kao melem na ranu, otvorio je neke nove vidike. A to je hemiju izmedju navijača i igrača, koja je istina uvek postojala, ali je sada iskočila iz uobičajenih okvira. Uz “Marš na Drinu” I “Zlatnu trubu” Ivana Jovanovića, stvorila se neka nebeska energija koja bi i mrtvog probudila!

A kada je tako, onda ova nova ekipa može svakog da pobedi. Osetio je to, ovde na srpskom tlu, i Fenerbahče, Barselona se nekako izvukla, a eto sada je crveno-belu moć osetio u zahuktali Himki. Naravno, ne treba sada poleteti u nebo, ali svako kome je Zvezda u srcu mora da bude ne zadovoljan nego prezadovoljan. Nova pobeda je najava koliko ova generacija uistinu može ali samo ako nastavi da se bori kao da im je poslednji dan (mislim košarkaški), jer kada je evropski krem u pitanju, drugačije ne može.

Ali, da bi se pobedjivalo, mora da se probude oni najbolji. Pre svega Bili Beron koji je protiv Himkija odigrao na prošlogodišnjem nivou kada je bio Zvrezdin MVP. Tri trojke (četiri šuta) su dotukle Himki, a 17 poena su neka normalna mera kada je ovaj Amerikanac spreman i oran. Džejms Gist sa 12 poena i pet skokova ponovo je bio na evropskom nivou, Stratos Perperoglu je uvek na visini zadatka (15 koševa, trojke tri od pet), probudio se  najzad i ljubimac navijača Karl Dženkins.

Ipak,mislim da je svima puno srce kako je odigrao, kod Tomića zapostavljeni, Boriša Simanić. Nisu u pitanju samo 18 poena (četiri od sedam za tri poena), već i borbenost, nebeski skokovi, igra u odbrani…

Talenat Simanića nikada nije bio sporan, uostalom ko je na skeneru NBA trenera ne može da bude loš, pa su se svi pitali da li je moguće da je ovaj, još uvek mlad igrač, bio zakucan za klupu. Svakako da će morati da se i nadalje dokazuje iz dana u dan ,iz utakmice u utakmicu, medjutim, svima je jasno da ako ništa drugo zaslužuje veću minutažu. Verovatno će biti i oscilacija u igri, ali je i sigurno da će, kao i Davidovac i Dobrić, pokazati i dokazati da mu je mesto u Crvenoj zvezdi i da će sigurno u vremenu koje dolazi biti i igrač evropskog formata.

Najzad, povratak  Ognjena  Kuzmića ( posle teške saobraćajne nesreće kada je maltene lebdeo izmedju života i smrti) posle samo tri meseca i nešto dana, daje odbrani crveno-belih novu dimenziju. Svaki minut koji provodi na terenu ovaj gorostas medju obručima, donosi novu snagu i cementira odbranu, tako da je sve manje lakih poena...

Treba, svakako, pomenuti i mnogo osporavanog Lorenca Brauna koji se polako ali sigurno uklapa u crveno-bele šeme i igra sve bolje i bolje, kao i drugog plejmejkera Filipa Čovića koji se bori ne samo protiv  rivala na terenu već i protiv „duhova“ prezimena koja nosi i nekih navijača koji ne razumeju  košarku a kratke su pameti i  brzo zaboravljaju koliko je ovj momak doneo Zvezdi u prošloj sezoni.

Elem, kao zvezdaš, moram da se nadam da je ovo početak serije na koju su me navikli. Evropa može da bude merilo ali ne i prioritet. Jer, jasno je da Zvezda ne može da bude prvak Evrope, ali mora da učini sve da odbrani titulu u ABA ligi i da osvoji šampionat Srbije. Kup, manje-više u ovoj konstalaciji, nije toliko bitan mada je svaki trofej važan, pa valja očekivati da se krene u seriju pobeda i na domaćoj sceni. A duel sa evropskim vladarom Realom iz Madrida u „Štark areni“ 7. novembra, treba da bude samo šlag na tortu, praznik za oči,  i za one na terenu i za one na tribinama.