BANOVO BRDO KAO PLANINA

Čukarički održao lekciju i Partizanu, pobegao mu šest bodova i učvrstio se na drugom mestu sa četiri boda manje od vodeće Crvene zvezde

Neću ovom prilikom da pišem o novom porazu Partizana na domaćoj sceni jer je red da se neko i pohvali. Ne zbog nove pobede Čukaričkog (2:1) već zbog načina na koji je stigao do trijumfa. Ne samo u ovom meču, nego u toku čitavog prvenstva. Uostalom, Brdjani ne znaju za poraz još od decembra 2018. godine, poslednji put su pognute glave napustli teren u Senti 10. avgusta kada je slavio TSC.

Banovo brdo je kao planina, retko ko može da se popne do vrha i zabode pobedničku zastavu. Nije mogao ni Partizan. Ali, ono što je najvažnije, Čuka igra napadački, protiv svakog rivala. Trenerski tandem Aleksandar Veselinović i Dušan Djordjević prijatelji su još od srednje škole pa su zajedno i sada u trenerskim vodama. Veselinović, koji je karijeru gradio u Rusiji i Litvaniji (10 godina), mudro brodi prvoligaškim vodama uz svesrdnu pomoć Djordjevića koji je do juče bio i glavni urednik „Tipa“ koji izdaju „Večernje novosti“, ali je eto novinarsku karijeru pretpostavio trenerskom pozivu.  Najbolje rezultate je postizao kao glavnokomandujući  u IMT iz koga su na Bnovo brdo stigli golman Petrović, Kovač i Djordjević.

Dolaskom Dragana Galeta Obradovića na čelo kluba,  sve se promenilo 100 odsto. Nema laži nema prevare, plate i premije se isplaćuju bez dana zakašnjenja, često i pre vremena ako isplata pada u vreme vikenda, organizacija je na evropskom nivou, baš kao i uslovi. A potez koji je vlasnik kluba nedavno povukao, raritet je na svetskom nivou. Naime, Gale je zadovoljan kako se radi, potpisao  četvorogodišnji ugovor sa čitavim stručnim štabom! Dakle, potpis na „miran rad“ potpisali su šef stručnog štaba Veselinović, treneri Djordjević, Delibašić i Rendulić, trener golmana Kovačević i kondicioni Knežević.

I, bar za sada, takav način rada se isplaćuje. Čukarički je drugi na tabeli, ima četiri boda manje od Crvene zvezde, a dva više od Vojvodine (utakmica više) i šest od Partizana. Medjutim, ono što ovaj klub čini posebnim je što igračima niko ne stavlja teret od 100 kilograma na ledja da moraju i nemoguće. Jednostavno, traži se igra, promovisanje  mladih igrača, lep i ofanzivan fudbal a takav prilaz je i doveo do samog vrha tabele a očigledno je da taj put vodi ka Evropi.

Kada pogledate sastav Čukaričkog, odmah primećujete da se radi o miksu nekoliko starijih igrača i tin ejdžera pred kojima je svetla budućnost. Ti stariji su univerzalac Puškarić, kapiten Docić (vodja ekipe, sjajna leva noga, prekidi, pas, mogao bi bez problema da igra i u Zvezdi ili Partizanu), zatim crnogorski reprezentativac Kajević pa brzonogi Ndaje... A crno-bela deca,  Luka Stojanović ( golom je srušio sva nadanja bivešeg kluba da može bar do boda na Brdu) i povremeni reprezentaivac Bogosavac sa  24 i nešto leta su medju najstarijima. Ne treba zaboraviti ni Ćirkovića i 202cm visokog Šapića...

Zlatna nit Čukaričkog se ne prekida. Trener mlade reprezentacije Ilija Stolica računa na Tedića(2000. godište, već potpisao za Mančester siti i igra u svom klubu kao pozajmljen igrač), golmana Djordja Petrovića (mnogi tvrde da je talenat van serije), Birmanečevića koji dribla kao Brazilci i koji je izludeo doskorašnje saigrače iz Partizana, medju kandidatima su Kovač, nekadašnje dete Crvene zvezde koji je već nosio dres selekcije do 21. godine kao i Djordjević...

Interesantno je da sede na klupi Čukaričkog a u omladinskoj selekciji su standarni Vidosavljević (očekuje se da u dogledno vreme postane i A reprezentativac), Veličković i Kamenović, kao i povratnik u srpski fudbal Mićin koji je sjajnim igrama stigao i do Crvene zvezde pa se otisnuo u inostranstvo i sada traži fudbalsku rehabilitaciju na Banovom brdu.

 Kako sam ja odrastao na Banovom brdu i jedno vreme igrao za omladince Čukaričkog možda sam i pristrasan, ali verjem da ova generacija može da i na kraju sezone ostane na mestu na kojem je sada.