Pauza
je, pa u očekivanju dve reprezentativne pobede (Luksemburg, Ukrajina), ja ću o
jednoj, po meni krucijalnoj temi, a ostaviću kolegama da se bave dnevnim
dogadjajima. Naime, trenerske teme i dileme muče i mene, a pogotovo priče o
budžetima.
Možda
se neko neće složiti samnom, što je i normalno, ali meni su se popele na vrh
glave budalaste priče o budžetima. Da, baš tako, jer naši najveći klubovi, a to
su svakako Zvezda i Partizan, preterano pričaju o tome koliko koštaju njihovi
protivnici. Tražeći tako neku vrstu alibija posle poraza koji peku i bole.
Elem,
naravno da je jasno da su bogati klubovi bolji, što je prirodno, kao što su
uvek postojali moćni i ovi ostali. Aa fudbal se i dalje igrao. Evo primera iz
1991. Zvezda je postala šampion Evrope, a Bernar Tapi, gazda Olimpika iz Marselja, koji je u to
vreme slovio i kao kandidat za predsednika Francuske, na konferenciji za štampu
posle penal-poraza od našeg šampiona,
dva-tri puta je gorko konstatovao: „Ne mogu da verujem da nas je pobedio
tim koji je jeftiniji od jednog mog igrača“.
I
to je suština, koja je važila tada, a važi i sada. Niko normalan ne bi porekao
da su Totenhem i Mančester junajted i mnogo skuplji i daleko kvalitetniji od Zvezde i Partizana.
Ali ta dva vrhunska kluba u Engleskoj u ovom momentu nisu ni blizu vrha. I ne
mogu da pobede daleko slabije i siromašnije od njih. Dakle, u sportu, pa i u
fudbalu, ne pobedjuju uvek bolji, jer da je tako, niko ne bi ni igrao.
Jednostavno, izadješ na teren i boriš se
do poslednjeg daha, pa šta bude - biće.
Manje zavisi od vas, više od njih, ali ponekad ti sreća „otvori vrata“ pa budeš bolji i od najboljeg (Liverpul je
klupski prvak Evrope).
Zašto
smatram da su te priče budalaste. Dobro sam merio koju ću reč upotrebiti. Pa
sam dumao, da li je ta reč nesuvislo ili nepotrebno, ali onda bih lagao sebe.
Izabrao sam budalasto, što je najblaža reč koju sam pronašao. Jer, zaista je
tako. I to nisu izmislili Srbi, to je mantra koja se ponavlja u svakom kutku
zemljine kugle kada lopta okrene ćurak naopako. Da li ste nekada čuli da je iko
iz Zvezde, Partizana, Vojvodine... rekao: pobedili smo, na primer, Proleter iz
Novog Sada ili Javor iz Ivanjice ili Mačvu iz Šapca zato što imamo mnogo više
para i mnogo više i boljih igrača. Niste i nećete. Otuda mi ismeta ta priča o
budžetima.
Hajde
da svoje mišljenje poduprem sadašnjim podacima. Da krenem od Premijer lige.
Lester koji maestralno vodi Brendon Rodžers(46) je treći na tabeli, a pred
početak prvenstva prodao je najboljeg igrača, štopera i reprezentativca Engleske
Megvajera Mančester junajtedu. Šefild junajted sa, za nas nepoznatim trenerom
Krsom Vajlderom (52), direktno iz drugoligaških voda (Čempionšip) doplovio je
do petog mesta u engleskoj eliti. Naravno da ne treba govoriti koliki je njihov
budžet u odnosu na dva Mančestera, siti i junajted, ili Liverpul, Čelzi ili
Totenhem...
Idemo
u Bundes ligu. Prvi na tabeli je
momentalno Borusija iz Manhengladbaha koja ima čak četiti boda više od
Lajpciga i Bajerna. Naravno da je teško poverovati da će Marko Roze(43) uspeti
da svoj tim dovede do titule koju je ovaj klub poslednji put osvojio 1977.
godine, kao što je skoro neverovatno očekivati da Frajburg (Kristijan Štrajh,
56) ostane na četvrtom mestu.
A
šta reći o Kaljariju koji se godinama unazad borio za opstanak, a sada je pod
vodjstvom Rolanda Morana(56) na četvrtom mestu. Opet ću ponoviti, teško je
očekivati da će ekipa sa Sardinije i na kraju balade biti medju četiri najbolja
u Italiji koja vode u Ligu šampiona, ali...
Pomenuću
i Granadu. Do „juče“ bila je i na vrhu tabele Primere i polako pada jer plaća ceh neiskustvu i malom broju igrača, a
zna se kako se igra u Španiji. I Real Sosiedad se vratio u vrh španskog
fudbala, Imaral Agvasil(56) doveo ih je do petog mesta.
Da
ne preskočimo i Francusku. Anže (Stefan Mulin,52) se uvek bori za opstanak u
Ligi1, a sada je na tabeli treći, ispred PSŽ, Marselja...
Eto,
toliko na ovu temu. Jednostavno, nije uvek i sve u novcu. Mada sam svestan i
one priče: nije bitno imati para, bitno je imati mnogo para!
Нема коментара:
Постави коментар