I ono što sam video nije ni malo lepo, bar iz srpskog ugla.
Norvežani su prvi koji su Špancima otkinuli bod, a pre toga je “furija”
ostvarila šest pobeda, ali su i dalje na
četvrtom mestu. A samo drugo mesto vodi direktno na Evropsko prvenstvo.
Španci su sigurno prvi a za drugo mesto se bore Švedjani (14
bodova), Rumuni (13) a nadaju se i Norvežani koji imaju 10 bodova. I za njih je
meč sa Rumunijom u utorak najvažniji, ali bi im i bod iz Bukurešta bio mali, a
pobeda bi našim susedima produžila nadu da prestignu I Švedsku. Pobeda bi im donela nadu jer u dva poslednja
kola igraju kod kuće sa Farskim ostrvima i Maltom gde su već unapred uknjižili šest
bodova.
Elem, da se vratim meču u Oslu. Ne znam kako je i zašto
Norveška toliko zaostala za prvom trojkom, ali ono što je prikazala protiv Španije
pokazuje da imaju odličan tim. “Vikinzi” su naravno, i to se podrazumeva, i agresivni
i borbeni, pršti energija na svakom delu terena, ali su i hrabri i prilično brzi.
Nemaju neka imena svetskog kalibra, to će možda postati još uvek mladi Edegard, tek mu je 20 godina, koji je kao čudo od deteta stigao u Real Madrid
sa 16, ali se sada dokazuje u Real Sosijedadu (pre toga bio pozajmljivan
Herenvenu I Viteseu). Ima sjajnu levicu, odličan pas i dobar šut i svakako je
vodja ove iskusne ekipe.
Golgeter i najopasniji igrač je centarfor Bornmuta Džošua
King. Brz, opasan i na travi i u skoku, ali se čini da mu je potrebno dosta
šansi da bi zatresao mrežu. U svakom slučaju, biće (ja već odredio da ćemo sa
njima igrati u martu) opasnost broj jedan za “orlovsku” odbranu.
Medjutim, bar po tv utisku,
najveća opasnost stiže sa bokova. Desni bek Olimpijakosa (protiv Crvene zvezde
nedavno u LŠ neočekivano je sedeo na klupi i ušao u finišu meča) Elabdelaui (41
pu reprezentativac) je fenomenalan, korektan u odbrani, ali neverovatan u
napadačkim akcijama. Gde god da se okreneš eto njega, znalac, brz, a sjajno izvodiiI aute sa obe strane,
lopta bačena rukom ide direktno u središte 16-terca. A s leve strane, iako nosi
broj dva na ledjima, deluje još jedan ofanzivac - Alesami. I on je pravi ofanzivac, hitar,
neprijatan.
Na sredini terena, Edegerdu čuvaju ledja kapiten Johanson i Eriksen,
dobri na lopti, trkači, baš kao i Selnes koji je tri godine igrao za Sent Etjen
pre nego što je prešao u kineski Šenžen. A u odbrani snagom, ali ne i brzinom
dominiraju štoperi Nortvajt ( 52 utakmice za reprezentaciju, koji se povredio pa ga zamenio takodje iskusni Haland iz
Rozenborga) i Ajer.
I da ne nabrajam više, sigurno će Ljubiša Tumbaković to analizirati
mnogo bolje, ali eto neka ovo bude moj prilog budućim dogadjajima. Naravno da
ne mislim da će Srbija, ako dodje do tog meča, biti u podredjenom položaju. Naprotiv,
uveren sam da smo pojedinačno jači od “vikinga” ali fudbal je timska igra, a upravo
to je segment koji je, čini mi se, najdiskutabilniji kada je naša selekcija u
pitanju. Ali, taj deo posla prepuštam
Tumbi, koji je dovoljno iskusan i potkovan, da do marta skocka sastav koji će
nas ipak i najzad odvesti na Evropsko prvenstvo.
Još jedan problem, ne baš mali, je što se u baražu igra samo
jedna utakmica. I što će nas Norvežani, jer imaju bolji koeficijent, dočekati u
Oslu. Mada, verujem, i to može da bude naša šansa. Ali, pokako, daleko je
sunce, pardon, mart 2020.
Нема коментара:
Постави коментар