DOBRO I SLABO = NULA!

Ostrvljani nam dodjoše glave. Crvena zvezda je doživela debakl u Londonu protiv Totenhema (5:0) a Partizan je nesrećno izgubio od Mančester junajteda na svom terenu (0:1). Pa kada se sve sabere i oduzme, nisu problem samo dva poraza, već i činjenica da nije osvojen nijedan bod koji bi pomogao srpskom fudbalu da konačno izbori dva mesta u kvalifikacijama za Ligu šampiona.

Ovako, Zvezda je igrala slabo, Partizan dobro a saldo – nula.

Zvezda je ponovo pokazala da joj je rak-rana igranje na strani, pa su  je „spursi“ lako dobili i, što je najgore, napunili joj mrežu do vrha. Čak i u momentima kada su izabranici Vladana Milojevića bili egal sa goropadnim domaćinom, svaka kontra je bila šansa. Pre utakmice na ovom blogu sam pisao o utakmici i dao naslov: „Ranjeni Totenhem opasan po život“ i pokušao da iz svog ugla objasnim da to što su „pevci“ u krizi ne znači ništa na ovakvim, evropskim utakmicama. I ustvrdio da i njima mora da krene i samo poželeo da to ne bude u duelu sa našim šampionom. Nažalost, kada se razigraju i rastrče Kejn i Son, e onda su i mnogo bolji rivali u problemu. Zvezda je to osetila na svojoj koži, čak pet puta.

Partizan, s druge strane, odigrao je odlično i slobodno može da se konstatuje da je bio bolji rival od velikana sa Ostrva. I da je zaslužio bar bod. I uopšte me ne interesuje u kom sastavu je igrao Junajted, kada izadješ na terenu sa grbom kluba na prsima, ti si za mene tada najbolji tim. Uostalom, kada je Solksjer u 60. minutu na teren poslao dvojicu svojih najboljih igrača u ovom trenutku, Rašvorda i Džejmsa, koji su u remi derbiju Premijer lige minulog vikenda sa Liverpulom (1:1) bili sjajni, trebalo je očekivati bolju igru „crvenih djavola“. A Rašvord je igrao unazad, Džejms se vide samo kada je padao, pa gosti do kraja praktično nisu ni stigli do 16-terca Patizana.

Pa da se vratimo na zbirnu tabelu. I odmah da pojasnim: ako stignemo do 15. mesta na UEFA tabeli,  imali bismo dva predstavnika, ali ne od sledeće nego od sezone 2020/2021. Takodje, treba biti realan i reći da smo, kao 17. i blizu i daleko. Grci su sada 15, i Kiprani su ispred nas, ali opasnost dolazi iz drugog plana. Jer, Škoti koji imaju dve ekipe u Ligi Evrope igraju odlično i ako glazgovska kluba, Seltik i  Rendžers nastave u istom temnpu, mogu da nas bez problema preskoče. Kao i Hrvati, jer zagrebački Dinamo ove sezone zaista igra neverovatno.

Dakle, dva naša najbolja kluba ne igraju samo za sebe već i za srpski ponos, ali ove „nule“ u poslednjem kolu Lige šampiona i Lige Evrope, vratile su nas  korak unazad.

Zato moramo da gledamo unapred, a taj pogled je i te kako zamagljen. Zvezdi dolazi Totenhem i bod bi bio kao kuća, kakva kuća, kao soliter, ali videli smo kako ekipa iz Londona igra fudbal. Koliko god nam to teško padalo, to je ipak neka druga dimenzija fudbala. Naravno, navijači uvek očekuju čudo, prisećaju se Liverpula (2:0), ali je problem što je i Totenhemu pobeda neophodna. Pa, ako svi rezultati budu realni, skoro je sigurno da će Olimpijakos i Crvena zvezda u Pireju odlučivati o trećem mestu i ko će nastaviti da igra ali u Ligi Evrope.

S druge strane, Partizan je na tankom ledu. Gostuje Mančesteru i ekipi AZ iz Alkmara i dočekuje Astanu protiv koje će sigurno uknjižiti tri boda. Holandjani imaju bod više a drži ih i remi u Beogradu, pa odluka može da padne baš na holandskoj travi.

Elem, to nam je što nam je. Problem je što je naša Liga slaba, što se igra sporo dok u Evropi, pored znanja, dominira i snaga i brzina. I što rivali Zvezde i Partizana svake nedelje igraju jake utakmice, a naši predstavnici pobedjuju i sa kombinovanim sastavima. A opet se kod nas prečesto pominje reč – umor – što je zabranjeno u svakoj ozbiljnoj zemlji čiji klubovi imaju daleko  više utakmica u nogama.

Hajde na kraju ove „priče“ da ne budemo baš pesimisti pa da završimo sa onom floskulom, nada poslednja umire.