ZADOVOLJNI SAMO 92 ODSTO!

Srbija se pretvorila u košarkašku loptu.  Srbija, ni manje ni više, nego traži zlato. Ali,  preko Amerikanaca jer bi samo tada zlato  sijalo kao pravo zlato. Hoćemo da pobedimo sve na koje  naidjemo,  ali Ameri moraju  da nam dodju na crtu. I da im pokažemo ko je gazda u Kini.  A to znači na svetu.

Nije bilo kafića u Beogradu a da nije bilo puno kao oko, a navijanje kao na „Marakani“.  Kafić „Diskobolos“ na Vračaru,  poznat po tome što  je  stecište sportskog sveta,  bio je pun kao nar. Trebalo je u tom grotlu, potpomognutom, rakijom, viskijem i pivom, izdražati.  Jer, Srbi kao Srbi, nisu zadovoljni ni kada Italijane razbijemo. Brada Jovanović, nekada glavni urednik „Sporta“ , bio je najkonkretniji: „ Zadovoljan sam samo 92 odsto (Srbija – Italija 92:77),  a da smo došli do „stotke“,  a mogli smo,  bio bih zadovoljan 100 odsto.“

Nije bilo kafića u Beogradu a da nije bilo puno kao oko, a navijanje kao na „Marakani“.  Kafić „Diskobolos“ na Vračaru,  poznat po tome što  je  stecište sportskog sveta,  bio je pun kao nar. Trebalo je u tom grotlu, potpomognutom, rakijom, viskijem i pivom, izdražati.  Jer, Srbi kao Srbi, nisu zadovoljni ni kada Italijane razbijemo. Brada Jovanović, nekada glavni urednik „Sporta“ , bio je najkonkretniji: „ Zadovoljan sam samo 92 odsto (Srbija – Italija 92:77),  a da smo došli do „stotke“,  a mogli smo,  bio bih zadovoljan 100 odsto.“

Njegove reči najbolje ilustruju duh srpskog naroda.  Jednostavno, ako smo najbolji, onda hoćemo da pobedimo najbolje. Da se ne lažemo, imamo drim tim i ako sada ne pobedimo Amere, ne znam kada ćemo. Ali, slažem se sa trenerima, treba igrati utakmicu po utakmicu. I sve će biti kako nacija želi.

Ono što je osnovno, košarka je nacionalni sport. Nije fudbal, koji je nešto drugo, a danas pogotovo, planetarni biznis, ali mi smo rodjeni i pod košatrkaškom zvezdom. Lepota poroka me podseća na košarku, jer uživamo kako igraju naši momci. Šut, asistencije, lopta iza ledja, u prostor, ma, sve znamo. Pobediti Italijane sa 15 razlike je podvig. Jer, ko god šta misli, ja sam uveren da su „azuri“ bolji od Španije koju mnogi protežiraju kao selekciju koja bi eventualno mogla Srbiji da stane na put.

Ali, ja ne vidim ko može da nas saplete. Jer, Srbija još nije dala gas do daske. Čini mi se da Jokić još igra sa 50 odsto, iako je protiv Italijana postigao 15 pogodaka (pet – pet  za dva poena),   baš kao i Bjelica. Možda njegovih pet poena izgleda malo,  ali imao je sedam skokova i devet asistencija. A Marjanović je još nekako  u „ilegali“, da ne idem dalje.  Jer, kada naši krenu punom snagom, biće to fešta na srpski način.  Pa, ko će zaustaviti snajpera Bogdanovića, kako on šutira,  šest trojki, 31 poen u košu Italijana...

Sigurno je jedno, selektor Aleksandar Djordjević sigurnom rukom vodi „orlove“ ka orlovskim visinama, a nama ostaje da uživamo u svakom sledećem meču i čekamo to finale svih finala. I da se molimo Bogu da Amerikanci stignu do borbe za titulu jer do sada nisu pokazali koliko zaista vrede. A vrede sigurno više. Medjutim, ervopske reprezentacije neće protiv Amerike sa belom zastavom, pa je pitanje kakav će biti rasplet.

Srbija se pretvorila u košarkašku loptu, konstatovali smo, ali i ona odbojkaška nam ne donosi manje uživanja i sreće. Naše dame, koje su i svetski i evropski prvak, lagano su Bugarkama pokazale da nisu naša klasa (3:0) i stigle su do polufinala Evropskog prvenstva.  I sada nam nedostaje još samo korak do finalnog meča i odbrane titule.

Lepo je ovh dana biti Srbin..