ŠTA JE ALEKSANDAR VELIKI HTEO DA KAŽE?

Vreme prolazi, ali košarka nam je svima još u glavama. Amerika je pala, ta utakmica nam je donela i sreću i tugu. Sreću jer smo porazili NBA igrače koje smo hteli da pobedimo u finalu, tugu jer smo baš protiv njih pokazali da nam je mesto bilo u finalu.

U pravu je Raduljica kada kaže da peto mesto nije tragedija. I nije, ali je kapiten „orlova“ morao i da kaže da je peto mesto veliki neuspeh. Veliki, jer je naša reprezentacija, šta god ko mislio, po imenima verovatno najbolja na planeti. Bolja i od Španije i od Argentine, a obe selekcije su nas dobile, i to zasluženo. Ali, imena ne igraju. Igra tim, što reče Mark Gasol, ali mi u mnogim segmentima to nismo bili.

Otišlo je zlato, otišao je selektor. Zlato neočekivano, Aleksandar Djordjević očekivano. Neočekivano jer smo zlato već „spakovali“ u džep posle sjajnih igara na pripremnim utakmicama i na startu SP, očekivano, jer oni koji Saleta poznaju, znali su i da će posle Kine otići, pogotovo ako ostvari životni san i najzad, posle tri srebra, stigne do žeženog zlata.

Otišao je tužan, i kažu izveštači, sa suzama u očima, ali je ostalo mnogo nedoumica i nerazjašnjenih situacija.

Nešto se dogodilo?

Šta, znaju samo akteri, igrači koje je on pozvao. Prvo se dogodio Milutinov, koji je praktično sam izašao sa terena jer nije bio zadovoljan kako su se saigrači odnosili prema njemu na terenu.  Selektor je to objasnio rečima da se  naš centar nije osećao baš dobro, ali već druga rečenica, da centri moraju da dobijau više lopti, potire ovu prvu.

Nisam od onih koji pljuju posle loših izdanja, iako ne krijem da sam razočaran orlovskim letom iznad Kine. Jer, ne mogu protiv sebe, verovao sam u ovu ekipu, i dalje mislim da su dva loša dana, a to ne prolazi ni u amaterskim takmičenjima, srušila sve snove i nade. Elem, verujem da ćemo uskoro imati pravu, smislenu i poštenu analizu neuspeha, ali i da moramo da i dalje poštujemo te momke jer će većina igrati, nadam se, i na Olimpijskim igrama u Tokiju.

Nešto se dogodilo?

Šta, valjda ćemo saznati.  Sale nacionale je uputio zahvalnost svima, hvalio i igrače i njihov karakter, izmedju ostalog je rekao:

-          Hvala svim igračima koji su bili ovde, zajedno smo se digli, zajedno su me digli. Mnogo im dugujem, neizmerno ću im biti zauvek zahvalan. Hvala svima, mislim da je bilo ekstra.

Lepo i emotivno. Ali, jedna rečenica, posle hvlospeva Bogdanoviću kao lideru koji je odigrao fenomenalno čitav turnir, demantuje ono prvo.

„Očigledno je da nismo svi došli da igramo za pobedu“ – naglasio je.

Šta je time hteo da kaže Aleksandar Veliki?

Očigledno je da nije sve  funkcionisalo kako smo mi, ovde u Srbiji, mislili. Jasno je i da je bilo problema u svlačionici i da je je verovatno i to bio jedan od razloga što nismo bili prvi ili drugi, već tek peti. Istina je zamagljena, sakrivena, ali zarad košarke, našeg zlatnog sporta, koji je to uvek bio i biće,  jer Srbija će uvek znati da iznedri nove i nove talente i pretvarati ih u asove, mora da se kaže jasno i glasno šta se dogodilo, zašto se „orlovi“ vraćaju slomljenih krila.

Ova istina je potrebna ne da bi nekoga napadali i osudjivali, jer jedan neuspeh ne može da naciju pretvori u sudiju koji će naše igrače poslati na sportsku giljotinu. Ne,  jer naši košarkaši nikoga nisu ubili, jednostavno, nisu ispunili naša očekivanja, bili su peti na svetu i tačka.

Izgubili smo zlato, izgubili smo i selektora. Ali, pre nego što dobijemo novog,  on mora, ako ništa drugo, da zna sve. I dobro i loše. Kao i srpski narod koji je navijao, radovao se,  patio, ljutio, tugovao, verovao...

Da bi moglo da se krene u nove pobede!