NEKA VISI PEDRO, ALI ZAŠTO MILOJE?

Čekao sam danima da se smiri ludilo večitog derbija, jer mi je bilo muka od komentara natopljenih pljuvačkom, rečnikom koji ne priliči ni uličarima, nipodištavanjem i lagarijama… Najružnije je što je na krst razapet Vladan Milojević, do juče trener pobednik, a od poraza od Partizana (2:0) trener gubitnik, neznalica i…

Ne visi Pedro.

Neka visi, baš me briga za Pedra, ali zašto da visi Miloje?

Trener Crvene zvezde je priznao da je kriv za poraz (da li samo on), ali to nije razlog da ga prozivaju i znani I neznani, i pametni I glupi, i oni koji nisu šutnuli mačku sa praga a kamoli fudbalsku loptu. I ko god nije imao šta da radi ovih dana.

Dobro, krenimo redom. Kriv je Milojević što je osvojio dve šampionske titule, kriv je što je doveo Zvezdu do grupne konkurencije u Ligi Evrope i dva puta uzastopno do grupa u Ligi šampiona. Kriv je i što su ti uspesi napunili crveno-belu kasu do vrha, kriv je i što su ga navijači prihvatili, kriv je i što je promovisao dosta igrača…

Kriv je, slažem se, a neka fudbalska porota kaže šta misli.

Naravno i da je kriv što je Partizan slavio. Jer, promenio je i taktiku i koncepciju, promenio  sastav. I to je fudbal. Miloje je priznao da je imao neke ideje da iznenadi Partizan i da je pogrešio. Iznenadio je rivala, to je rekao i Savo Milošević, ali je iznenadio i sebe. U stvari, iznenadili su ga njegovi igrači.

I kada se pogleda sa tog aspekta, Milojević je, moje mišljenje, samo jedan od krivaca zbog zasluženog poraza i katastrofalne igre. Ali, postavljam nekoliko pitanja kritičarima: da li je Milojević rekao igračima da ne trče i ne bore se? Da li je Milojević naredio svojim igračima da bar 20-tak lopti daju protivniku u noge? Da li je Milojević insistirao da se ne šutira u gol Partizana? Da li je Milojević tražio da pas bude netačan i da se greši na svakom delu terena?

Pa ako nije, onda, valjda, nije I jedini krivac. Fudbal je kolektivan sport i krivica mora da se deli. U ovom slučaju, svi su se ostrvili na Milojevića. Zašto?

Ja nisam advokat Vladana Milojevića i kao svi zvezdaši imao sam primedbi na sastav tima a bio sam zgrožen slabom igrom. Partizan je očitao lekciju šampionu disciplinom,  hrabrošu I vulkanskom energijom. I o tome trebaju, kada budu analizirali meč na Stadionu Partizanu, da razmišljaju  na crveno-belom delu Topčiderskog brda.

Slažem sa svima koji su  ljuti, ali to može da se kaže na kulturan način. Znam da najviše boli poraz od Partizana i ja sam jedan od onih koji kaže: ma, pobedite večitog rivala, a ostalo se, bar u srpskom fudbalu, podrazumeva. I ja sam na “meti” prijatelja koji navijaju za Partizan, mada ih nema mnogo. I moja najveća zamerka Milojeviću je što je “dozvolio” da me “maltretiraju” Rnić I Tadija. Ali ćutim I trpim, šta ću, do nrednog derbija.

I da se vratim zbilji. Udar na ružan I nekorektan način, od onih koji sebe zovu zvezdašima, samo šteti klubu svelte tradicije.  Život teče dalje, poraz boli ali je sastavni deo sporta. Sigurno je da Zvezda u poslednje vreme igra slabo, ali je sigurno da njeno lice protiv Partizana nije ono pravo.

Kao što Milojević nije bio najbolji na svetu posle sjajnih rezulata, a glorifikovali su ga, siguran sam, najviše oni koji su ga sada najviše napadali, tako ni sada nije najgori posle jednog poraza.

Vreme koje dolazi biće vreme istine, i za Milojevića i za njegove kritičare.