DECO, GDE VAM JE BILO SRCE?

Kada sam pogledao sastav naše mlade reprezentacije, rekao sam sebi: super, opet imamo sastav koji će igrati na Evropskom prvenstvu. Iako grupa nije naivna, protivnici su na osim Rusije koja nas je na startu pobedila sa 1:0, Bugarska, Poljska, Letonija i Estonija.

A onda, poraz, koji ne može da se opravda. Ne zbog toga što su izgubljena tri boda u Saransku, pred 20.000 gledalaca, i porazi su sastavni deo igre, ali je bitan način na koji su se „orlići“ vratili kući pognutih glava. Neverovatno je koliko je sve delovalo nekako bezidejno, sporo, traljavo...  Nije bilo igre, nije bilo pasa, nije bilo šansi. Ali, ono što je najgore, nije bilo agresije, nije bilo borbe, nije bilo energije. Igralo se peške, a utisak je, bar pored malih ekrana, da su otaljavali posao i da su jedva čekali da se utakmica završi.

Deco, gde vam je bilo srce?

Za dres sa državnim grbom mora da se gine. Novi selektor Neško Milovanović tako je na debiju osetio gorčinu poraza, ali se nadam i da je shvatio gde se grešilo. I zašto su naše nade, posle deset minuta, nas koji smo ih gledali, ostavili bez nade.

Zašto ljutnja u mom tekstu? Pa zato što su u reprezentaciji Srbije sve internacionalci, a u timu Rusije nema igrača koji zaradjuju hleb u inostranstvu. Pogotovo ne na zapadu. Domaćin nam je očitao lekciju, pre svega iz, neću da kažem patriotizma, jer ne verujem da „orlići“ ne vole svoju zemlju, daleko od toga, ali sigurno iz profesionalizma. Koji bi  trebalo da teče u fudbalskim venama naših „orlića“ jer za život zaradjuju tamo gde se to podrazumeva.

Da ne pišem ovo u prazno neka govore i ovi podaci. Mančester siti ima tri srpska igrača: braća Ilić, nekadašnji igrači Crvene zvezde, su pozajmljenii holandskom prvoligašu NAK iz Brede, a centarfor Čukaričkog Tedić je pre neki dan stavio paraf na trogodišnji ugovor sa engleskim šampionom, ali će do januara ostati na Banovom brdu. Naravno, pitanje je da li će i kada zaigrati za Siti, ali dovoljno je i to što su pod njihovim skutima...

Idemo dalje: kapiten Adžić nosi dres Anderlehta, Vlahović i Terzić su u Fiorentini, Svetozar Marković u Olimpijakosu, Mašović je preko Briža stigao u Norvešku, Račić  (Valensija) će ove sezone igrati za portugalskog prvoligaša Farmalikao,  Joveljić predvodi napad Ajntrahta iz Frankfurta,  dok Zlatanović svoj „grumen zlata“  traži u Španiji.

Treći Ilić, golman Voždovca, sprečio nas je težeg poraza, a u odbrani je igrao štoper Partizana Pavlović (trebalo da ode u Juventus pa u Lacio, da bi ostao na crno-belom delu Topčiderskog brda), na sredini terena pojačanje Zvezde iz Rrada Njegoš Petrović i nekadašnji učenik Partizana a sada prvotimac Čukaričkog Birmančević... Kada se sve sabere  i oduzme, takav sastav je podbacio, ali ne treba nšu decu odmah stavljati na stub srama niti je to bila moja želja. Jer, ja sam uveren da će oni već na sledećoj utakmici, kada dočekujemo Letoniju u Novom Sadu, pokazati drugo lice. Ono pravo. Poraz od Rusije mora da bude nauk  i „orlićima“ i novom selektoru, a to što su   od 59.  minuta igrali sa igračem manje, ne može da im bude alibi.

Ne ide nam na ruku što su Bugari u Letoniji bili efikasni (4:0),  a i Poljaci  slavili u Letoniji (1:0), medjutim, ima još mnogo da se igra. I zato, hajde da ovaj tekst završim u optimističkom tonu, pošto ja još uvek verujem u „orliće“. Uz samo jedan mali savet: ostavite srce na terenu, tek tada će vaš kvalitet, koji nije sporan,  doći do izražaja.