VEČITI KORAK VEČITIH KA EVROPI

Hoće li Srbija imati dva kluba u Evropi?  Pitanje svih pitanja na koja ćemo odgovor dobiti iduće nedelje.  A dotle,  biće sto verzija te priče, zavisno od navijačke opredeljenosti.

 Da počnem od šampiona Srbije. Ne znam zašto sam osećao nezadovoljstvo  posle 2:2 u Bernu. Verovatno zato što mislim da je Crvena zvezda mogla da pobedi Jang bojs na njegovom bunjištu i što mi je neshvatljivo da se opet primi gol sa bele tačke. I to kako? Trener Milojević je ubacio Žardera u igru, a ostavio Rodića,  poruka je bila jasna – zacementirati svoju levu stranu. I šta se dogodilo? Kada je Asale ušao u 16-terac, pratio ga je Boaći?! Gde su bila dvojica bekova? A i prethodni penal, protiv Kopenhagena, skrivio je vezni (Jovančić)  a ne odbrambeni igrač,  što bi bilo normalnije pošto se sve događalo u srcu  kaznenog prostora.

Elem, nešto slično je rekao i kapiten „crveno-belih“ Marko Marin, pa smo se našli na istim talasnim dužinama. Uostalom,  to nije teško,  jer je s njim sve lako. Pa i slagati se i van terena,  jer sve zna i može. Dobro,  sada ne treba ići u sitna crevca,  Zvezda je odigrala dobro u Bernu,  postigla dva gola i jednom nogom je već u Ligi šampiona. Mada,  naravno,  na terenu mora da pokaže i dokaže da je postala standarni član elite.  Svakako da će Milojević dobro prostudirati kako  „Mladi momci“ iz Švajcarske  igraju na strani,  jer su prošle godine u Maksimiru eliminisali zagrebački Dinamo,  koji je takođe u Bernu odigrao nerešeno.

Oprez,  zacelo,  ali  Zvezda će  na stadionu  „Rajko Mitić“ (iako mnogi ne mogu da zaborave „Marakanu“, onu pravu,  srpsku),  biti jača za Milunovića (pitanje je samo hoće li se vratiti medju prvih 11 jer Pankov  i Degenek odlično funkcionišu),  oporavljenog golgetera Pavkova i Jovančića koji je odradio kaznu zbog žutih kartona. I ono što je jako bitno: Mateo Garsija je pokazao da će biti kapitalno  pojačanje. Brz, tehnički obučen,  Argntinac je pokazao i veliku želju i,  ono što mnogi nisu očekivali,  odlično je odradio i defanzivne zadatke.

Rezultat  2:2  je sjajan,  iz  prostog razloga što će Zvezda moći da igra u stilu  požuri – polako. Dakle, nema potrebe da  ide grlom u jagode, već može da igra mirno i pametno. Naravno, niko ne misli da treba da se brani i čeka da postigne gol iz kontranapada,  ne,  ali u svakom slučaju,  imaće više varijanti da stigne do pobede.  Sigurno je da Milojević,  koji vešto kormilari uzburkanim evropskim vodama,  zna šta će i kako će,  jer srpski šampion ne sme da dozvoli i propusti šansu da pred najboljim navijačima na svetu overi Ligu šampiona. I mora da igra na pobedu iako je i dva remi rezultata (0:0 i 1:1) direktno vode u elitu,  a 2:2 u produžetke.

Pa, ako je Zvezda dobila Argentinca,  Partizan je dobio sjajnog Izraelca.  Natho je za samo 20-tak minuta pokazao da će bitiveliko pojačanje. Rečju, vezista prve klase. Koji će,  sasvim sigurno,  nositi igru Patizana,  nadamo se,  i na evropskoj sceni.

Šta se dogadja s Partizanom,  pitanje je za Sava Miloševića.  Trener „crno-belih“ uvek priča iskreno i pošteno, pa me nije iznenadilo kada je rekao da je pobeda od 2:1 protiv Moldea kapitalna, s obzirom na igru. I slažem se s njim da  je prvo poluvreme bilo katastrofalno, a da je Sumina minijatura u poslednjim sekundama praktično okrenula „ćurak naopako“.

Posle odlične igre protiv Malatije na svom stadionu, usledio je revanš, a Partizan je i pored blede partije nekako izdržao u Turskoj i stigao do poslednje stepenice koja vodi u Ligu Evrope. I opet, kada se očekivao napredak,  došao je novi pad u igri. Ono što može da raduje „grobare“ je činjenica da su njihovi ljubimci ipak stigli do pobede,  pa će u Norveškoj imati priliku da brane i odbrane gol prednosti.

Gol će im trebati kao ozeblom sunce,  a  Savo je na velikim  mukama. Sadik igra sve slabije, ne može da dobaci do gola a glavom izgleda ne ume! Sve ono što je nagoveštavao na prvim utakmicama polako bledi. Ožegović je na klupi, da li će ostati ili otići u Rozenborg, videćemo, medjutim, Partizan nema golgetera. To je jasno kao dan. A bez golova nema radosti.  I Asano, koji je posle gola protiv Malatije,  naprečac postao ljubimac navijača, po svemu sudeći nije strelac,  a kako je brži od lopte, ne može da je ugura u  gol ni sa četiri metra.

Savu treba Savo. A njega nema, ne samo u Srbiji. Da li će i kako, nekadašnji golgeter, napraviti igru tako da svi postižu golove? Jer, ako se „crno-beli“ ne pojačaju sa pravim centarforom, teško će tresti mreže. Mislim na Evropu, u srpskoj eliti to neće biti preveliki problem.

Revanš u Moldeu je biti ili ne biti za Partizan. Još jedno „preskaknje“ Evrope dovešće ih i u finansijski škripac, a novca nema pa nema. Norvežani nisu bauk, ali su dovoljno jaki  da na svom, veštačkom terenu, mogu da naprave problem našem klubu. Koji će morati da igra, bar kao protiv Malatije u Beogradu,  da bi ostvario cilj i igrao u Ligi Evrope.

Večiti korak večitih ka Evropi.