Crvena
zvezda je opet u Ligi šampiona. Mi, koji
smo imali tu privilegiju da zajedno slavimo titulu prvaka Evrope (Bari) i sveta
(Tokio), nismo nesto preterano pali u
nesvest, navika je čudna stvar. Ali, ja neću ovom prilikom da pišem o podvigu
najboljeg tima na Balkanu, jer, to svi ovih dana rade, pa je
normalno da pišu bajke. Ja ću pokušati
da s jedne druge strane oslikam novi podvig najboljeg srpskog tima svih vremena. A počeću
od tenka...
Da,
od tenka koji je
umalo upropastio utakmicu godine, jer, svi su pričali o tome, a malo ko
o utakmici. Što je najgore, oni zvezdaši, koje poznajem i koji su pravi, počeli su
da od ranog jutra
bajaju, malerišu, da pričaju kako će UEFA
da izbacii Zvezdu, da nema šanse da se
utakmica odigra. A kad ih pitaš: zašto bi UEFA reagovala i eliminisala „crveno-bele“,
oni kažu: „Pa, zbog tenka“! Pa šta? Taj tenk nije pravi, on je praktično jedna maketa od lima ili čelika,
koji ne može nikome da naškodi. Ne, ne vredi, pošto u Srbiji svi sve znaju. Znali su i da će evropska „kuća fudbala“ da izbaci Zvezdu.
Kako? Tako što će nas naterati da
sklonimo tenk. Pa šta? Sklonićemo ga ako
treba. A ne, neće „delije“ da ga sklone i onda se utakmica neće ni igrati.
Budalaštine,
ali teorije zavere u Srbiji su uvek prirodna
pojava. I kako da objasnim zvezdašima
koji sve znaju, da tenk nije mogao da bude tu gde je bio bez nečije dozvole. Da li vojske ili policije ili možda PREDSEDNIKA lično. Pa, nije mogao tenk da padne s neba. I sva objašnjenja nisu „važila“ sve dok
utrakmica niije počela. I sada, kada je Zvezda u grupnoj fazi Lige šampiona, više tenk nije u prvom planu. A nije trebao
nikada ni da bude. A to, što su se mučni
Hrvati negde pronašli, baš nas briga. Mi smo igrali sa Švajcarcima a
ne sa „kockastima“ i koga interesuju iskomplesirani jadnici , a ako nam kojim
slučajem dodju na crtu, pokazaćemo im pravu snagu srpske Zvezde. Ali, o tom –
potom.
Idemo
dalje. Zašto Slovenci? Pa zato što su više verovali u Zvezdu od srpskih
zvezdaša, bar onih s kojima sam se ja družio.
Sedimo u kafiću „Diskobolos“ na Vračaru, a četvorica Slovenaca su od prvog minuta
govorili: „Šta ste se stisli, pa Zvezda
je bolja i ide dalje, ide u Ligu
šampiona“. To su tvrdili i bili u pravu: Zoran Mićanović Kuba, Dejan Vujić Vujo, Gregor
Kamino Koma i Elvio Kalabić Ela. A nije
moj drugar , veliki Srbin, Ilija! Nadam
se da ubuduće neće da greši.
A „delije“ su na utakmici sa Jang bojsom
pokazale kako se navija. Pesma svih 90 plus pet minuta, ali nijedan transparent, petarda, ma ništa ružno. Evropo, ugledaj se na navijače
srpskog šampiona. Koji su na svim utakmicama u ovim kvalifikacijama za Ligu šampiona
bili snažni i briljantni. Za ponos
kluba, Beograda, Srbije!
I
evo dodjosmo do trećeg dela ove crveno-bele sage. Liga šampiona, ma šta ko mislio i bez obzira
na okolnosti i život u Srbiji, pripada
Crvenoj zvezdi. I po prošlosti,
ali i po sadašnjosti, a uveren sam i u
budućnosti. Ne treba objašnjavati zašto.
Klub iz Ljutice Bogdana se stabilizovao,
finansijski prodisao, funkcioneri sa mnogo osećaja brinu o timu, pojačanjima, omladinskoj školi, rečju, posle mnogo godina muka i problema, stali su na čvrste noge. Što se jasno očituje i na rezultatima.
Ovi
i ovakvi uspesi Crvene zvezde se poklapaju sa dolaskom Vladana Milojevića na
kormilo. Za tri godine, dve titule šampiona Srbije, Liga Evrope i dva puta uzastopno Liga
šampiona. Gde ćeš više i bolje? A, opet,
joj Srbijo medju šljivama, ima i
onih, a nije ih mali broj, koji pričaju da je Arandjelovčanin „dete
sreće“, da treba da igra ofanzivije i
lepršavije. I ja bih voleo da Zvezda igra
kao Barsa ili Mančester siti, ali „neće
da može“. Jer, za tako nešto trebalo bi da klub bude privatan
i da je gazda iz Saudijske Arabije, Kine
ili Katara... I opet, ko garantuje uspeh?
Jer, Pepe Gvadiola, po meni najbolji trener u svetu, ima trofeja koliko hoćeš, ali je doveden u
Siti da osvoji Ligu šampiona. Nije uspeo, za sada. Koliko para je izdvojio Juventus da dodje doi
evropske elitne titule. Šta za njih
znači biti prvak Italije. Ništa, kao ni Bajernu da osvoji Bundes ligu.
Imam
dosta godina i iskustva, pa mi dok pišem ove redove, prolaze kroz glavu generacije Zvezde koje su
igrale nebeski fudbal, ali prerano ispadale iz Evrope. Milojević ima svoje ideje, vidjenje, svoj način rada, koji su prihvatili svi u klubu
i, naravno, navijači i igrači, i već
su ušli u istoriju.
Jer, lepota je kao i kod ljudi prolazna, a ostaju samo rezultati. Njih niko ne može da obriše gumicom.
Нема коментара:
Постави коментар