Namerno nisam pisao o Partizanu ni dan posle revanš meča drugog kola za Ligu Evrope(3:0), želeći da sagledam situaciju na crno-belom delu Topčiderskog brda. I nista posebno zanimljivo nisam čuo osim onog stereotipa koji prati sve naše igrače i trenere u Srbiji. Elem, ni to ije važno, šta reći kada ti je protivnik Konaks, mali klub iz Velsa koji se našao, ničim izazvan, medju za njega fudbalske aždaje, pa je morao da se brani i rukama i nogama.
O samom meču ne vredi trošiti reči, Partizan je u prvom poluvremenu igrao slabo, u nastavku je dao gas i bez mnogo napora postavio Velšane na svoje mesto, na travu. I to bi bilo to. Ali, zašto je ova utakmica, bar za mene, bila interesantna? Sejduba Suma. Do skora je bio daleko najnapadaniji igrač u Srbiji. S tim što je najnapadaniji preblaga reč za ono što je doživljavao ovaj momka. Pardon, pre Sume bio je još jedan igrač, ali u komšiluku, Ernan Barkos, koji je pljuvan sa svih strana. Mediji su ga čak prozvali Varkos. E, taj Varkos, koga su svi u svetu s poštovanjem zovu pravim imenom i prezimenom, otišao je iz Srbije kao najgori igrač u istoriji Crvene zezde. A šansu, bar onu pravu, ako se sećate, nije dobio.
Elem, otišao je Barkos iz Srbije i za tili čas postao najbolji strelac u Meksiku, pa medju najboljima u Argentini i Brazilu, kod Dijega Maradone je zadužio i reprezentativni dres, za „gaučose“ odigrao preko 15 utakmica. Evo ga i danas, a mislim da već ima 35 godina, još uvek igra i trese mreže.
Poredjenje sa Sumom je možda prikladno. Naravno, pod uslovom da plejmejker Partizana nastavi da igra kao na početku sezone. Jer, jasno je bilo i kada je došao da on poznaje fudbal, ali kako mu nije krenulo, svi su počeli da konstatuju da je on cirkuzant i za mali fudbal. Otišao je i vratio se neki drugi Suma. Ostavio je iza sebe i porodične probleme (a imao ih je) i one druge, shvatio da mora da trči, da se bori i da se dokazuje. Dobio je priliku, zahvaljujući Savu Miloševiću, koji ga je osetio, pronašao mu žicu, dao mu slobodu i Suma se razigrao.
Medjutim, ovo je samo početak, i nekoliko utakmica ne mogu da budu reper, pogotovo što protivnici nisu bili prve klase, ali nagoveštaj postoji. Suma je dobio slobodu i sada sve zavisi samo od njega. Možda će poput Barkosa dokazati klasu i opravdati transfer od 1.600.000 evra, najveći u istoriji Partizana. U svakom slučaju, dani koji dolaze, pogotovo oni evropski, trebalo bi da pokažu i snagu Partizana i pravu moć reprezentativca Gvineje.
I još samo dve rečenice, za sada, kada je Partizan u pitanju. Mali Filip Stevanović je debitovao protiv Velšana na internacionalnoj sceni i to golom. Nije sporno da je je ekstra talenat, ali moje društvo uz „Diskobolosa“, ono crno-belo, samo „moli“ upravu „crno-belih“ da ovog 16-godišnjaka odmah ne proda!
Нема коментара:
Постави коментар