Crvena
zvezda je preskočila Helsinki, kako se i očekivalo, ali ne na način koji se
očekivao. Poraz od finske ekipe nije bio bolan (2:1), ali samo na prvi pogled.
Srpski šampion je prošao i ide na megdan Kopenhagenu, ali je izgubio nova tri boda. Pobeda i remi
protiv Suduve, pobeda i poraz od Helsinkija, doneli su Crvenoj zvezdi samo bod više u klupskom koeficientu (20.250
umesto 19.250) što može i te kako da se odrazi u narednom evropskom ciklusu. Jer, nije isto
biti povlašćen u žrebu ili ne.
Slaba
igra nije toliki problem, jer već na
sledećoj utakmici mnogo toga može da se promeni, poboljša, sezona je tek na
startu i ne bi ni valjalo da je ekipa
odmah u vrhunskoj formi. Ali, način na
koji je Zvezda izgubila mora da brine, pre svega, trenera
Milojevića. Kada na četiri utakmice, i to u Evropi, njegov sastav napravi
samo 39 faulova, to nešto govori. I to kakvih faulova. Nijedan nije bio
iniciran ozbiljnim atakom protivnika. Šta to govori? Da se igralo previše
lagano, meko, da nije bilo borbe, agresije, želje da se protivnik, ne ponizi,
ali samelje. Što bi Nemci ili Englezi uradili kada znaju da su kvalitetniji,
jači. A Zvezda je, bez ikakve dileme, evropska
marka i za Suduvu i za Helsinki.
Zato
i boli poraz u glavnom gradu Finske. Jer,
ukazuje na neke slabosti koje mogu skupo da koštaju Zvezdu na putu do Lige
šampiona, što je svakako primarni cilj. Jednostavno, kada si dvostruki uzastopni šampion Srbije, mora tako i da se ponašaš. Nije Evropa ova srpsko-kineska
liga, ona mnogo toga donosi, ali i zahteva.
I zato četa trenera Milojevića ne može i
ne sme da igra tako nonšalanto kao u Finskoj. Bez obzira što je, ipak, prilično
lagano obezbedila plasman u treći krug. Iako, da budemo iskerni, posle 1:0 za Fince, steglo se srce. Da se ne
primi neki glupi, slučajan pogodak, pa da dodjemo u situaciju da do kraja
susreta strepimo i igramo na sve ili ništa. Primljeni gol u smiraj utakmice,
praktično, nije doneo ništa posebno ili opasno, ali je svakako ozbiljno
upozorenje za dane koje dolaze.
I
sada nešto što mi se čini posebno važno. Marko Marin. Bez sumnja igrač broj 1 u
Crvenoj zvezdi, i u Srbiji, čovek oko koga se sve vrti, fudbaler plemenitog
kova. Zvezda s njim i bez njega nije ista. Kada on igra, sve ide kao po loju,
crveno-beli su opasni, raspevani, rastrčani. Marko je Fon Karajan beogradske ekipe.
Dirigent poput Mesija u Barseloni. Dragulj. Marko je i strelac i asistent, nad
njim je napravljeno najviše faulova u Evropi (sedam). Medjutim, šta ako on
stane? Ako se ne daj Bože povredi, ako ga protivnik udvoji ili stavi na njega
„flastera“ koji će ga i tući i vući, iako je to u modernom fudbalu zaboravljeno
i zabranjeno. Šta ako ga ne bude na terenu, a on ne može stalno da bude najbolji
i - čovek odluke. Šta će i kako će tada
igrati Crvena zvezda?
Moj
utisak je, ali ne samo moj, već i mnogo fudbalskih ljudi s kojima se družim
decenijama i koji vole, ne vole već obožavaju Zvezdu, poput Vlade Gusara, Duce
Savića, Mareta i Duleta Begovca, Miće Pekara... koji su čitav život u fudbalu i
oko fudbala, da ne postoji opcija dva. I svi se pitaju: šta bez Marka Marina?
Zvezda
je kupila dosta igrača, jedan od njih je „upecan“ posle nekoliko godina „borbe“
i zove se Marko Ivanić. On bi trebalo da bude taj koji će dobiti ulogu, što bi
rekli košarkaši, plejmejkera. I Milojević
ga je probao i na toj pozicij.. Ali, Marin je prirodan autoritet, pa i kada je
dobio zadatke i na krilu, jer i to može sa uspehom i bez problema da igra,
svaka lopta je išla njemu. A Ivanić je ostajao bez „municije“ ( čitaj lopte), a navikao je da bude glavni. Zato i mislim da će glavni posao Milojevića
biti da složi Marina i Ivanića, a onda
će imati i opciju jedan i dva. U
suprotnom, neće biti dobro, pošto Marin neće moći uvek da bude taj koji nosi
igru u odlučuje. Neće moći uvek sve sam.
Нема коментара:
Постави коментар