Dočekaše
i partizanovci da se raduju. S pravom, jer, crno-beli su posle dužeg vremena, i to u Evropi, odigrali utakmicu za respekt.
Brzo,
brže - najbrže.
Brzo,
brže – Partizan.
U
tom stilu je tim Sava Miloševića odigrao protiv Malatije, petoplsirane ekipe
turskog šampionata, postiga je tri gola, mogao bar još toliko, mada su i Turci
imali svojih prilika. Međutim, ono što mora da raduje pristalice ekipe sa
crno-belog dela Topčiderskog brda, svakako je igra. I kao da su navijači
osetili „krv“, na tribinama se našlo oko 20.000 navijača, a kada se spoji lepo
i korisno, dobijemo rezultat – 3:1.
Ono
što je možda i značajnije od samog rezultata, pred revanš u Malatiji, koja ima
sjajne navijače, zacelo je način na koji je Partizan slavio. Iskusna ekipa iz Turske, koju očito, bar u
odbrani, ne krasi brzina, biće na velikim mukama upravo zbog činjenice da će
kod kuće morati da napada i puca iz svih oružja. Partizan je sve golove u
Beogradu, kao i nekoliko zicera, postigao iz kontranapada, što jasno govori da
će na sličan način istrčati i na revanš. A domaća publika, koliko god bude
vetar u ledja svojim ljubimcima, može da im stvori i problem. Jer, teraće ih da
jurišaju od prvog minuta, a onda, ko će uhvatiti Sumu, Sadika, Asana...
Partizan
je 1988. godine, kada je trener bio Fahrudin Jusufi, angažovao dvojicu Kineza, Djiju
je bio centarhalf, a Liu centarfor. Sada je doveo još jednog kosookog Azijca,
ali ovoga puta Japanca Asana. I ovaj igrač nestvarne brzine debitovao je golom,
pre toga je nekoliko puta ušao u ofsajd poziciju jer je brži od lopte, i promašio
jedan zicer. Šta ćeš više. Srbi kao Srbi, već su počeli da ga veličaju medju
zvezde, ali sam siguran da će Savo Miloišević znati da ga spusti na zemlju i
usmeri. Jedno poluvreme svakako je lep nagoveštaj, ali, da bi Asano postao pravi
ljubimac navijača moraće da tako igra u kontinuitetu.
Brzina
je sada novi, veliki adut Partizana. Jer, pored Asana, tu je Suma koji se
dokazuje iz nedelje u nedelju i koji je postao glavni kreator crno-bele igre, koji je sa loptom hitar kao mungos, a visoki
Sadik sa svoja 192cm, samo naizgled trapav, ima korak od sedam milja pa „preskače“
protivnike, a zna da sačuva loptu...
Svakako
da se ne smeju zaboraviti ni ostali, jer dobar tim čini celina, tako da je isticanje napadačkog dela samo jedan segment priče, tako da se ne sme
zanemariti ni odbarana ni srednji red. Partizan je odigrao najbolju utakmicu u
poslednje vreme, trijumf nad Malatijom je osmi za redom, kada se računaju i
utakmice iz prošle sezone kao i prijateljski susreti i dva meča u novom
prvenstvu i Eevropi. I to dovoljno govori da je Savo pronašao dobitnu
kombinaciju.
Naravno,
ovo nije oda o velikom Patizanu, daleko je sunce, ali možda jeste najava jednog
novog, lepršavijeg i rezultatski boljeg Partizana.
Нема коментара:
Постави коментар